Ženski pokret

гађај остане у кругу Народног Женског Савеза београдског дела и донео одлуку; да г-ђа Бојка Ђуричић не може бити делегат ни једног друштва на јавним скуповима и конгресима Савеза. По овој одлуци су 2 друштва одвојила своја мишљења: „Пчелице“ које су сматрале да је осуда сувише тешка и „Београдско Женско Друштво" чији се делегат лично слагао, али није имао пуномоћије, да по овоме да глас свога друштва. Осим тога „Друштво за Заштиту Девојака“ донекле лично заинтересовано уздржало се од гласања. После донете одлуке неколико београдских друштава уложили су писмени протест, сматрајући да је овај сукоб личне природе и да се стога Савез није требао ангажовати. Да је гледиште дотичних друштава било потпуно нетачно и намерно искретање чињеница, види се по томе, што никакав ранији неспоразум није претходио овом догађају. Да је госпођица Атанацковићева била увређена само као чиновник и секретар Народног Женског Савеза, казује нам јасно и писмо г-ђе Ђуричић, упућено Управи 23.VI.1926. год. у коме вели да је казала г-ђици Атанацковић, „да није могла доћи као делегат Министарства Социјалне Политике кад је секретар Савеза“. У истом писму г-ђа Ђуричић под својим потписом тврди, да г-ђица Атанацковић није била званични делегат Министарства и да је она „знала“, да њу Министар није одредио. Према томе излази, да је г-ђица Атанацковић хтела да обмане скупштину представљајући се за оно што није била; осим тога, према схватању г-ђе Ђуричић, положај секретара у Управи Народног Женског Савеза Српкиња, Хрватица и Словенкиња дисквалификовао је г-ђицу Атанацковићеву у толикој мери, да она не може више бити нигде делегирана као изасланик Министарства! Износећи вам овде речи и мишљење саме г-ђе Ђуричић, хтеле смо да вас упознамо са разлозима због којих Народни Женски Савез није могао овај спор сматрати личним. Па ипак и поред оваквог схватања, Управа Савеза желела је: да своје чланове друштва поштеди од свију немилих трзавица. У циљу локализовања овога сукоба председница Савеза покушала је постићи споразум са председницама свију друштава која су уложила протест. На овом састанку, на жалост, осетило се у пуној мери да представнице поменутих друштава нису биле расположене за дубље и искреније компромисе. Није се дошло ни до једне додирне тачке, нити се могла донети одлука о заједничком

9 и 10

Начелно питање о зашт. угледа жене јав. рад. и жен. орган.

423