Ženski pokret

Hrvatice! Srpkinje! Slovenke! Vi nećete htjeti, da mi predbace, da sam lagala, kad sam evo sve to rekla u Vaše ime! Ja vjerujem u Vas pa molim, da vjerujete i Vi u mene! Molim Vas, nemojte dopustiti, da malakšem u borbi za Vaša i svoja prava, za Vaše i svoje ideale. Ako budemo složne, bit ćemo jake, pa Vaš i moj rad neće biti uzaludan i bez koristi, ni za nas žene a ni za narod naš, za cijelo čovječanstvo, kojega mali živi dio smo i mi. »A sada na rad, na rad!« Ovaj sam njen članak tačnije raščinila, jer se u njemu najjasnije očituje Zofka Kvederova kao feministkinja. To je njen credo, koji je ujedno i credo svih današnjih žena. Tu, u tom apelu na žene, na žene hrvatske, srpske i slovenačke osjeća se i ona Jugoslovenka, koja to govori, a ta njena jugoslavenska čuvstva, vruća i plamena, kako je ona cijela bila, izbijaju u mnogim njenim knjigama. Treba se sjetiti knjige: »Arditi na otoku Krbu«, »Unuk Kraljevića Marka« ili crtice »Tužaljke« (»Almanah jugosl. žena« za god 1921.), gdje izbija ljubav za rođenu grudu i tuga za izgubljenim našim krajevima, izgubljenom narodnom snagom. »Oh, čitala sam u ovih šest godina nebrojeno puta Plač Jeremijin u starom zakonu, jer sam i ja plakala nad sudbom naroda svoga jugoslovenskog. A na dan Koruškoga plebiscita i na na dan rapallskog ugovora čitala sam Plač Jeremijin po stoti i po sto i prvi put...« (»Tužaljke«; Koruška.«)Slične divne misli izrečene su u drugim crticama iz »Tuzaljka« kao: Triglav, Vipava, Snežnik, Postojna, Trst, Gorica, Istra, Rijeka, Zadar, Rapallske ruže. Taj niz svršava riječima; »Bio proklet, bio proklet, bio proklet izdajica domovine!« Takva je eto bila Zofka Kvederova. Uvijek je stojala na braniku pravde.

Dr. Zdenka Marković.

Белешке

Напомена;

Напомена; Извештај o раду H. Ж. С. у 1925-26 г., и реферати: О našem radu u društvima, O луксузу и штедњи, Интернационални мир и Подмладак Црвеног Крста, Начелно питање о заштити угледа жене јавне раднице и женских орга-

448

Женски Покрет

9 и 10