Ženski pokret
да се успостави мир и једнакост међу свима. Прослава је завршена концертним делом и игранком. Радовали би се да смо могли констатовати већи одзив и веће интересовање код наших социјалисткиња за ову лепу прославу, која и ове године као и лањске, није успела да окупи велики број жена. Ово нам даје најбољи доказ, колико је потребно још напора к рада, да код наше жене пробудими свест о потреби организовања у што јаче и веће организације.
М. А.
мужеви криви. Много је жена, којима није до напретка, саме сртају у пропаст а незнаду зашто; и дисхармонији, која је настала у њиховим односима, не тражи узрока у себи самима. Ту је у повољним економским приликама и ако нема другог јачег веза растава брака неминовна. Жена се ту може да искрено пожали, али се растава може да и оправда. Међу најопћенитијим узроцима раставе брака наводи се и недостатак љубави, било с које стране брачних другова. И у таковим члучајевима проф. зна да даде савјета. Лијек особито помаже, ако је грешка на страни жене. Да и то илустрирамо његовим примјером. Једна жена удала се је за пастора само да удовољи једној својој тетки, која ју је одгојила из детињства. Пастор је био премештен на службу у цркви једног другог града и она је морала оставити све пријатеље, и све што је познавала и волила, за човјека кога не воли. Он ју је напротив силно љубио и она му је била вјерна чак и сада јој је било тешко да му призна истину. Жена су и проф. Groves разговарали више од једног сата и професор је створио појам, да чека од њега савјета, да остави свога мужа. Она је о томе размишљала, чекала је само да јој неко помогне, да учини последњу степеницу. Проф. Groves није дао никакова позитивна одговора на питање, које му је она поставила, није јој хтио савјетовати нити да прати свога мужа, јер премда би она то без сумње била учинила била би ишла као жртва да се жртвује. Зато је он скренуо говор на дјецу, на његово двоје дјеце на дјецу његових пријатеља. на проблеме одгоја дјеце. И она је упркос своје невоље, показала интереса у разговору. Удаљила се је додуше нимало
просветљенија обзиром на њезин проблем, али јој је било лакше, јер се је одважила истини погледати у лице. Неколико мјесеци иза тога професор је примио од ње писмо. Било је датирано из оног града, гђе јој је муж био намештен. „Ја сам пошла с њиме она је писала“ мислим да стојим пред отвореним вратима на дугом путу“. Неколико година касније добије друго писмо. Овог је пута писала: „Отворила сам и врата мајка сам и имам двоје дјеце која ме воле. Супруг ме воли, а исповиједам да и ја њега на пола воли«. Па кад моја љубав и не би била јача ипак је и овако боље него никакова љубав и једна цијела кућа сигурно је боља него једна порушена". Примјери какове нам професор наводи нијесу ријетки. Много се пута догађа да жена у еротичној оданости према мужу не нађе смисао живота, па сасвим инстиктивно свој животни инте рес усредоточи у материнству. Дијете одлучи о унутарњој њезиној битности и она нађе себе. Постаје тиме нечим одређеним, док је прије била нечим неодређеним, и брак је ту постигао свој „raison d'être.“ Примјер о адвокату проф. Groves-а и превећ је рјечит да поучи многу жену како дух времена тражи да се предвлада стара форма једино узорне домаћице и мајке, те не лишавајући се њезиних култтурних успјеха, да је жени настојати како би у односу према своме мужу изградила синтетичну форму животу, која се постизава примањем свих културних утицаја, који оба пола зближују, јер обогаћење индивидуалног живота, припада највишим вриједноћама. Сплит.
Јелка Перић.
Карин Михаелис у Загребу
Позната данска списатељица, ауторица „Опасне доби“, одржала је у дворани казалишта у Тушканцу два предавања о мужу, жени, браку и љубави. Лаким приповиједајућим тоном изнијела је она пред публику, која се скупила у необичном броју, опажања, што их је стекла проматрајући кроз читав свој живот мужа и жену и њихов заједнички однос. Било је ту набацано много скица из живота, приказаних духовитим хумором или иронијом, многих више или мање познатих мисли, тако вјешто испричаних да се читава козерија, мада је трајала више од подруг сата, врло радо до краја саслушала. Врло енергично иступила је на обрану наших жена изрекавши своје големо чуђење што оне у тако културној држави као што је наша још немају право гласа. Приказала је благостање данскога народа, нарочито сељачкога и истакла, да е несумњиво заслуга жена, које могу да у њеној домовини активно утјечу на развитак јавнога живота, што у Данско нестаје разлике класа, што се сељак изображава као сваки други грађанин и користи се једнако тековинама модернога доба. Нагласила је и то како красно напредују данске школе, које се приближују савршенству и то не без заслуга жене министра просвјете г-ђе Банг. Из читавога причања г-ђе Михаелис виђело се, да необично цијени жену да јој придаје велику важност за развитак читавога живота и да је свагда, принципима које ми не бисмо усвојили, спремна да се заложи за жену. То је на концу предавања доказала тиме што је прочитавши исти дан увредљиве изјаве диктатора Мусолиниа о жени, позвала све присутне, да на неколико секунда шутећи устану, да покажу колико осуђују што се човјек, који представља читав један народ, усуђује жену назвати „играчком коју никда не треба озбиљно схватити". Сва је публика доиста устала и по жељи предавачице протестирала у име свих жена нарочито талијанских, које моментано морају да шуте.
На путу ка организовању женских политичких партија?
У трећем броју нашега листа, био је објављен занимљив извештај о жени у Данској. Између осталога, било је споменуто и то, да Данкиње раде на томе, да се организује једна посебна женска странка. О сличним покушајима ради се и у Немачкој. Катарина Охајмб, бивши посланик Немачке Људске Странке, почела је скупљати жене у посебну странку. Занимљиви су ти извештаји стога што нам дају доказа да жене у земљама, у којима уживају политичка права и где су организоване по политичким партијама са мушкарцима, ипак желе да остваре своју засебну политичку партију Шта је томе узрок? Да ли су се жене увериле да их политичке странке, више или мање, само искоришћавају, или се политичке странке мало обазиру на специјалне женске захтеве? Вероватно да је и једно и друго имало одлучан утицај, али је највероватније да је тој одлуци допринело још и много што-шта, што изазива непријатно расположење међу женама, када раде са мушкарцима у политичким партијама. Да ли је та одлука правилна и згодна, друго је питање. Пре свега је мало вероватно да би жене у својим странкама достигле већи успех с обзиром на њихове специјалне захтеве. У нашим Женским Покретима се такође расправља о тим питањима, и нисмо могли наћи добро и позитивно решење, које би могло све нас задовољити. Сада нам се даје прилика, да се поучимо искуством данских и немачких жена, које оснивају своју странку.
Жене као диригенти
Фебруарска свеска женског америчког листа She Woman Citizen доноси фотографију Маргарете Десоф, која је недавно диригирала у Њујорку великим хором, иа концерту завода »Schоlа Cantormu«. Диригенткиња је рођена бечлика. О њеној способности као диригенткињи лист пише: „Њен хор је био њен инструменат, и на њему је свирала са највећом мирноћом и сигурношћу. Мало доцније у фебруару, наступила је у Бечу и друга жена као диригент симфониског концерта, млада Гертруда Хрдлицка. 0 њој се писало у бечком »Arbeiter Zeitungu«; „Она не влада само потпуном техником диригента, већ развија такође богате способности личног музичког разумевања. Њена кретања су јасна, одлучна. а нарочито кретања њене леве руке пуно је снаге. Велики успех, који је постигла не само код публике, већ и код њеног подређеног оркестра, значи много више, од простог спољњег признања. Можда је баш она та, која је сломила вечито право мушкарца, да диригује оркестром."
Признање жени за домаћи рад.
У другом броју нашег листа упутини смо „реч-две домаћицама“. а данас доносимо неколико рефлексија о признању домаћег рада женама домаћицама. Ми стојимо на становишту да се сваки поштен и користоносан рад мора и официјелно признати, тако, да свака човечја јединица буде свесна и своје личне вредности и грађанске равноправности пред законом. Жене које не врше никакву службену функцију ван свога дома, т. ј. оне, без занимања“ погођене су неправдом која им се чини непризнавањем домаћег рада. Масе жена, на којима стоје дужности: чувања огњишта и бдења над породицом као најважнијим постулатом државе, морају бити равноправне са мушкарцима, ако се жели да оне свесно и савесно спремају своју децу за грађане једне велике, културне и напредне државе. Масе жена троше своју физичку и душевну снагу у кућном раду. А колико стаје тај рад, лако је израчунати. Једна служавка, која има храну, стан и 4—500 Дин. месечно, у бољем је положају од многе домаћице: она стоји под заштитом власти, несме се с њоме грубо поступати, власница је своје зараде, док жена домаћица која или организује рад и брине се за кућни ред, чистоћу, здравље чланова породице, неговање, болесника, или сама кува, пере суђе, пере и пегла рубље, носи воду, спрема кућу, шије, крпи и т. д. нема никакве награде ни признања, није власник онога што муж доноси, а да се и не говори о грубостима, често батинама (и горим стварима) које многа жена добије као суфицит тегоба. Како се жена цени као радна снага, ето примера и у чиновничком закону: муж добија доплатак на жену 150 Дин! За ову суму не може се месечно цепар и водоноша платити! Ма да је жена стуб и центар породице, најјачи, најиздржљивији и највернији градитељ напретка породице, њезин рад се не признаје и не награђује. На женама је да сједињују своје снаге и да траже оно што им припада: признање рада на дому, признање од стране државе у виду закона. Као год што је нужно да се у брачно право унесе новела о облигатној лечничкој прегледби двију јединки које хоће да склопе брак и да оснују здраву породицу, тако је исто нужно да се у брачно право унесе клаузула и о економском стању, т. ј. о подели рада и награде за рад, на пр. „Женин рад у дому и породици сматра се као професија, те (извесни проценат) мужевљева прихода припада жени и без икаква приговора од стране мужа“. Тако уређено брачно право учинило би и сам брак погоднијим за обе личности, које негујућу породицу служе држави, а истом онда и жене би биле свесне „да велике људе стварају велике мајке“ пз би се у томе правцу и трудиле Корачајмо с временом, јер ће нас оно прегазити! Сарајево.
Јела В. Остојић.
Архитекта Ела Бригс
У недељу 27. фебруара бечка општина је свечано отворила нову зграду за становање »Pestalozzihof«. Нацрт за ту зграду је израдила жена, архитекта Ела Бригс. При отварању је рекао бечки велики жупан између осталог и ово: „За зграду, која је данас отворена, није дао нацрт уметник, већ уметница. Архитекта Ела Бригс је овом грађевином доказала, да је жена способна да ствара на пољу грађевинске уметности, и бечка општина, поверавајући жени нацрт ове зграде, доказала је опет да признаје начело равноправности међу половима како у управи, тако и на раду. Мислим да ћу изразити осећање-свих, ако се захвалим уметници на лепој згради која потпуно одговара одређеном задатку. (Велико одобравање код свих присутних.)
Енглеска консервативна странка
Приређује сада многе течајеве за жене: на којима се жене припремају за говорнице. Доцније странка намерава да исте течајеве припреми и у свима провинцијама. Странка се уверила, да улога жена у политичком животу постаје сваким даном све важнија, и очекује велики успех за агитацију на идућим изборима од добро опремљених жена.
Тридесетогодишњица одличне загребачке глумице Миле Димитријевић. Међу стару гарду одличних наших глумаца у хисторијско казалиште на Марковом тргу ушла је пред 30 година мала Мила Јовановићева да у кругу најодличнијих умјетника. што их је игда наше позериште имало, изгради свој театерски таленат и развије своје умјетничке способности. Поздрављена срдачно од свих њих Фијане, Строцијеве, Срамић, Михећицке, Савићке, Мише Димитријевића и других, и једнако од њих вођена, ступила је она у ред првих умјетница нашега казалишта приказујићи нарочито типове сељанки, чију је љубав на позорници проживљавала и чије је муке истински пропатила. Док се Загреб спрема, да је долично код њене славе поздрави, ми јој напосе честитамо као жене радујући се, њеном успјеху и поносећи се њеном устрајношћу, која ће јој и даље помоћи да свлада све моменте тешкоћа и сва неразумијевања. М. В. К.
Код нас и на страни
По свима културним државама посвећују владе и општине највећу пажњу заштити матера и деце, знајући да је ова грана социалног рада најбоље превентивно средство за ограничење социалне беде, коју је теже лечити него спречавати. Само ми чинимо изузетак. Нова буџетска година нас ће привести до висине недоследности у том погледу имаћемо и даље закон о заштити деце, важећи већ од г. 1922., а без институција предвиђених тим законом осим неколико најобичнијих домова, осуђених на вегитирање Чехословачка, једна између најмлађих европских држака, служи лако као пример за рад на пољу превентивне социалне заштите и као пример државничке и политичке далековидности. Поред стотина и стотина диспанзера за мајке, одојчад, малу и већу децу, поред домова за све врсте деце, потребне социалне, моралне и васпитне заштите, многих колонија за слабуњаву децу и у последње време чак и нарочитих типова школа за циганску децу поред свега тога предузима она и најситније послове за социалну заштиту, послове које раде само државе са већ изграђеним и старим социалним заштитним радом. Из Братиславе јављају сада, да је одобрила општина нацрт за оснивање нарочите социалне мисије на железничкој станици. Мисија биће на услузи матерама и девојкама на путу, а истодобно даваће савете из целокупне социалне заштите целој путујућој публици. Настањена ће бити у нарочитој згради поред станице, с градњом су већ почели. Братислава изводи већ од године 1919. систематску акцију на социалном пољу уз припомоћ Министарства за народно здравље. Успех је очевидан смртост одојчади спало је у прошлој години на 7% што је рекордна цифра. Сад намерава братиславска општнна здружити све своје социалне заштитне институције у један институт, у „Социално-хигијенски народни институт".
Страна 4.
Шгампдрнја Балкшска ул. 21, Беогрзд.
.ЖЕНСКИ ПОКРЕТ 1
Број 3.
Фонд листа За фонд листа приложили су: Пренос 6754 дин. Сплочио Жен. Друш. Љубљана 300. „ Фарлер Маи Бристол Англија Iоo. „ Толнмиес Маи Љубљана 100. „ Павлинић Алојзија Цеље 25. „ Женски Покрет Загреб 500. „ Женски Покрет Ресан 500. „ Зора Станковић уч. Г. Милановац 50. „ Радунка Анђелковић Сарајево 100. „ Жен Ски Покрет Шибеник 240. „ Милева Дефилитић Шибеник 100. „ Елвира Лушић „ 100. „ Зорка Вукосављевић Ваљево 50. „ Олга Веселиновић Вел. Кикинда 100. „ Даница С Шапчанин Београд 100. „ Свега: 9.119.
Шаљите одмах претплату бар ва три месеца и употребите поштанске чекове.