Ženski pokret

да ће бити узрок ратовима тражи Лига: потпуну слободу народа у колонијама, нарочито одмах оних на рода који ту слободу траже. За »peuplade", полународ-урођенике чији друштвени живот још није довољно развијен, који још не представљају народ, који не могу са тим да живе, тражи Лига да се култура удеси према њиховом животу и њиховим потребама; да им се допусти слобода, да се укине принудни рад (travail forcé) који до данас још увек тамо траје некад три, некад шест месеци, а некад и годину дана. То је рад за који они нису плаћени, а који је за државу или за нека друга индустријска предузећа, привилегисана од стране државе све у циљу бајаги економског напретка и развијања. Такође тражи Лига да се хигиенским приликама обрати највећа пажња. (Д р Швајцер, Швајцарац-Немац који је изабран да међу Индијанцима у најзабаченијим и најнездравијим крајевима искористи своју слободну лекарску професију, сам је заједно за урођеницима био зидар и подигао себи кућу где је прегледао болеснике, а после подигао и болницу, где далеко од државе и њене помоћи, ослањајући се на снагу самог урођеника и његове земље, показао је којим би путем требала сама колонизаторска влада да иде, кад би јој били у циљу интереси самог народа тамо. Тај Д-р Швајцар је у своме предавању са пројекцијама представио живот урођеника, почетак свога рада тамо, своје напоре и свој успех.) Посматрајући рад Лиге у овој школи, каже г ђa Милојевић на крају свога писма, дошла сам до закључка да је потреба једне секције Лиге код нас без сумње велика. Последњих дана трајања школе дошла је у Глан и Немица Хајман, која ми се од свију највише допала. Пропутовала је нашу земљу. Она верује да ћe наша и немачка жена учинити највише за мир

Право гласа.

Цео свет корача над вулканом, споља прсте опасности, интернационалне свађе и разни конфликти у крилу појединих држава. Да ли је томе крив мушкарац, који управља судбином целога света, или су криве саме тешкоће, које му сметају у политичком раду? Ма шта да је узрок, жена има нс само право, већ јој и дужности налажу да се свесно лати посла на социалном и политичком пољу, јер се данас иде погрешним и безизлазним путевима. Стари политички систем нема ни моралне ни социалне вредности. У модерној је демократији правда само за оне, од којих она и зависи. Да би смо имали права борити се против неправде, морамо имати право гласа. Еманципација жена ћe тек тога дана победити, када буде глас жена могао да одлучује о националној и интернационалној равноправности. Пошто је жена то увидела, она ради свом енергијом да се донесу закони, који ће јој осигурати сарадњу и на политичком пољу. И ако успеси у свима земљама нису још задовољавајући, ипак можемо константовати видан напредак у схватању мушкараца, и то благодарећи пропаганди, коју су жене развиле. Са свих страна се симпатично гледа на деловање напредних жена: И као што видимо, њени захтеви се не оспоравају. То је велика реч! Осећамо да жена, која је такође разумно биће, задобија све више важности у очима мушкараца. Ова се појава опажа свуда. Досадашњи закони нам доказују најбоље да су поникли из мозга мушкараца, и у њима видимо непријатељство противу жене, па чак и презрење. Удате жене сс третирају као да су чланови неког подјармљеног народа. Њима сe забрањују права, која се сваком мушкарцу дају. Док су супружници сложни, то им не смета.

али чим наступи конфликт, жена убрзо увиђа да ју је законодавац силно запоставио. Као супруга и мати, васпитач будућег грађанства, жена стоји пред законом равна лудима, малолетнима и злочинцима. И док други декласирани знају да после ослобођења или враћене части ступају понова у ред равноправних грађана, дотле жена то успева тек после смрти свога мужа. Лепа утеха, личност може да се тек после смрти »љубљеног« супруга! Не помаже револт жена ни праведних мушкараца против извесних закона, ми још морамо чекати док се они не измене. Дугогодишња борба и пропаганда, није донела очекивану правду. Наша жена пре свега треба да ради на томе, да дође до права гласа. Жена која заузима социални положај, треба да има право гласа и право надзора у интересу тога положаја. Право гласа је само онда факт, када не будемо више видели неједнакост полова пред законом. Где постоје једнаке вредности тамо мора бити и равноправности. Право гласа данас одлучује способност, а не пол. Само право гласа за жене моћи ће спасти нашу расу од алкохола, сифилиса и туберкулозе. У једној вароши државе Wyoming (Америка) чинио Је алкохол невероватне несреће, дуго се већало како да се одбране тога зла. У добри час изабрали су за градоначелника жену, која је одмах укинула точење алкохола и позатварали све гостионице. Она се није бојала претњи сталних пијаница и поседника затворених локала. После неколико месеци духови су се умирили, и град се опростио пијаница. Ствар је проста, али мушкарцу, антипатична. Против алкохола само жена уме да употреби проста средства. Оваква изненађења би видео и наш Парламенат са уласком жена. Панчево.

J. Познанова.

Белешке.

Конгрес правника.

Конгрес правника. 22, 23 и 24 прошлог месеца одржан је у Сарајеву трећи конгрес правника. Поред осталих питања, на конгресу се овом приликом дискутовало и о правном положају удате жене по ком је питању конгрес донео следећу резолуцију: 1. Приватно правни положај жене у брачно имовинском и наследном праву треба уредити на основи равноправности. 2. Ступањем у брак неограничава се правна и пословна способност жена ни у чему. Удата жена располаже својом имовином независно од мужа. 3. Удови треба дати избор између права на наследство и права на издржавање за време удовичког стања. 4. Преживели брачни друг треба да има свакако из посмртног имања нужно издржавање које му недостаје. Из ове резолуције се види да је најкомпетентнији. форум за давање мишљења о правним питањима, Kaо што је конгрес правника, наставио и ове године да иде путем којим је кренуо 1925 године у погледу правног положаја жене. Приликом изједначња законодавства у земљи, најпоузданија траса нашем законодавцу је обележена, на њему је да њоме и пође.

Испит у домаћинској школи у Слепаку.

2 ов. месеца у присуству инспектора Министарства Просвете, г. Ј. Поповићa, одржан је испит у школи за домаћице у селу Слепаку код Крагујевца. Обилан програм које су ученице имале да пређу за непуних пет месеци, о хигиени, домаћинству и кувању, завршен је, захваљујући труду наставнице, са сјајним резултатима. Деца су одговарала трезвено, са потпуним разумевањем предмета. По свршеном испиту г. Ј. Поповић се захвалио Женском Покрету

на оснивању ових тако потребних школа, и г-ци Ст. Јовановић, управитељици ове школе, на свесрдном заузимању и пожртвовању. Затим је присутнима приређен ручак који су спремиле ученице. Meђy гостима су били: велики жупан из Крагујевца са госпођом, председник општине крагујевачке са гoспођом, ђенерал Терзибашић са госпођом, председница Кола Српских Сестара из Крагујевца, изасланица Женског Покрета из Београда, председница Женског Покрета. са свима управним чланицама, из Крагујевца, родитељи ученица, мештани и т. д.

Седамдесетогодишњица Аните Аудспург.

Анита Аудспург je прва жена доктор права у Немачкој. Од ране младости је била у првим редовима немачких феминисткиња, а после рата је међу најактивијима у немачкој секцији Интернационалне Лиге за Мир и Слободу, чији је духовни вођа. После рата је почела издавати месечни часопис „Die Frau im Staate“, који je под њеним уредништвом најуспешнији борац за правду и слободу човечанства. Анита Аудспург је 22 септембра славила у Минхену седамдесетогодишњицу, срдачно поздрављена од њених многобројних поштовалаца из земље и иностранства.

Жене Професори из Универзитетима у Холандији. Жене Професори из Универзитетима у Холандији. Пре кратког времена била je наименована на Университету у Амстрердаму Др. Корнелија де Ланде за професора педиатрије. Она је трећa жена професор на холандским Университетима. Јована Вестердајк (Jovan Westerdyk) је професор биологије на Университету у Утрехту а г-ђа Темс (Tammes) је исто тако професор биологије на Университету у Гронингену.

Прва Енглескиња као полициски лекар. -

У Манчестру je била ових дана постављена прва жена за полициског лекара, г-ђa Велс (Wells). Она ћe пре свега имати посла у оним случајевима, где су у питању жене и деца. Поред тога јој је поверен и надзор над здравственим стањем притвореница, као и надзор над поступањем са њима.

Америчке жене у дипломатској служби.

Две америчке жене г-ђ a Петик Филд (Pattic Field) и Луцил Ачерсон (Lucil Atcherson) Beћ cу годинама у дипломској струци. Прва је вицеконсул у Амстердаму, а друга je секретар пoсланства у Панами. Сада је и трећа Американка, г-ђа Флоранс Вили (Florence Willi), положила дипломатски испит, и ступила је у дипломатску службу. Тако видимо да жене полако улазе и у ту професију, која још врло упорно, у многим земљама, држи затворена врата за жене. Када ћемо у нашој земљи забележити прву жену дипломату?

Конгреси Народних Женских Савеза.

Од 1 до 5 октобра т. г. одржао jе Немачки Народни Женски Савез свој конгрес, са следећим питањима на дневном реду: 1) Заштита Жене и Мајке у брачном животу; 2) Како ће жена постићи да ојача свој утицај у политичком животу; 3) Женски занати; 4) Жена у немачком привредном животу. Народни Женски Савез Велике Британије одржао је конгрес од 10—14 октобра, са следећим дневним редом: изједначење политичких права жена и мушкараца; поступање са малолетним злочинцима; повишење казне за повреду морала малолетника; оснивање игралишта и спортских просторија за омладину; повишење старости за удају.

Индијска жена.

Индијска жена. У скоро недостопним крајевима Јужне Америке, где мало кад закреће нога белог човека, живе индијанска племена још у миру и cpeћи. Код њих има жена приличио добар положај. Племе Бакарири има у породици заведено врло строгу поделу рада. Жени припадају лакши послови, а мушкарци имају једино да се брину за породицу. Сви иду сасвим голи без најмањег одела, али имају у пркос томе много више морала као што га имају много Евро-

пејци. Уопште се баве индијске жене највише са ручним радом и сликањем на кожи дивљих звери. Ти њихови радови су ванредно лепи и оригинални и женама дају једину зараду, врло скромну. Док су Индијанке младе, мушкарци им на све начине ласкају и високо их обожавају. Али кад се удају, жене постану сасвим без воље и слепо су одане своме мужу. Индијанка живи само за свога мужа, кити га, служи му и служи га без најмањег отпора. Она ради само домаће послове. Број ових Индијанаца, који се не навикну на обрађивање земље, иду из места у место и продају своје ручне радове. Meђy индијанским девојкама налазе се праве лепотице, али после удаје њихове лепоте брзо нестаје. Велики број индијанака натрпано је по фабрикама, али тај рад их страшно брзо упропашћује и неверотатно брзо изгубе своју снагу. За неколико година остаре, постану немоћне и просјачењем се одржавају у животу.

Рад деце у пољопривреди.

Рад деце у пољопривреди. у Интернационалној ревији за децу објавила је гocпoђa М. Мулерт резултате анкете ,из године 1922 о томе, колико је запослено деце у пољопривреди. Анкета је показала да је скоро једна четвртине све деце запослено у пoљопривреди. Старост деце је обично 10 година, кад ступе у тај рад, а радно време износи 6-11 часова дневно. Пошто су скоро у свима земљама услови за тако рани и тежак рад деце једнаки, тражи госпођа Мулерт да се то питање регулише интернационалним уговорима, Уговори би морали базирати на томе да похађање школе због рада деце не сме трпети, да треба одредити минимално време за одмор и максимум радног времена. Анкета је доказала да пољопривреда шкоди сама себи највише таквим претераним радом деце, јер им узима снагу и омрзне им брзо тај пocao и зато је толики прилив сеоског живља у велике вароши и индустрији.

Жене полицијски чиновници у Немачкој.

Жене полицијски чиновници у Немачкој. У Немачкој су пo последњим извештајима жене као полицијски чиновници у Пруској, Хамбургу и Дрездену. У Пруској их има 30, а 24 их се спрема, у Хамбургу 6 и у Дрездену 6. Њихов задатак је у првоме реду да спречавају злочине на тај начин што се брину за женско становништво и да доведу жене, којима прети морална oпacност у социалне институције. У Пруској је поверено вођење женској полиције госпођи Wiking, која има за собом успешан социалан рад, а која је такође и одлична организаторка. Дечја забавишта у Бечу.

Дечја забавишта у Бечу. Забавишта за децу у предшклско доба су веома јако средство за помоћ оним женама, које су преко дана на послу. Бечка општина, која тако систематски ради на решавању социалних питања, издржава 103 дечја забавишта, од којих већина је отворена од 6 часова у јутру до 6 часова по подне и која дају и храну.

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 18.

Молимо све претплатнике-це који нису намирили претплату за друго полгође 1927 године (а нарочито за прво полгође) - да то учине одмах, и да том приликом нарочито обрате пажњу да своју адресу сасвим чит к о испишу.