Ženski pokret

Припремимо се!

Дневне новине пишу сасвим озбиљно и децидирано о великој политичкој акцији скоре будућности о измени Устава. Истина је да се код нас много писало и говорило о мање важним политичким акцијама, које 6и требало остварити и које се упркос томе ипак нису никад извршиле. Али, сада изгледа да је политичка ситуација постала тако тешка да се сматра да -ће ревизијом Устава доћи да преко потребне концентрације политичких снага. Познато је свима женама да постоји § 70 у нашем Уставу, који нама и даје и не даје политичка права. Изменити ову одредбу тако да тај параграф остане без икаквог изузетка, то мора бити задатак наше акције у будућим месецима, кад буде цела ствар више сазрела. Ако пак мисле наши политичари да уносе какво ограничење у одредбе за изборно право, погребно је у томе случају захтевати да важи то ограничење за оба пола подједнако. Ми чак мислимо да би било једно ограничење веома умесно, ато јс оно које се односи на старост бирача. За сада важи 21 година, а по нашем мишљењу било би само од користи ако се повиси старост бирача на 25 година. наравно за оба пола. Ати, без обзира на то, ми морамо показати да је огромна већина жена у нашој држави свесна важности политичких права, ми морамо нашу јавност убедити да треба жени дати сва права грађанина. Не очекујемо да ће ићи све то ве ома једноставно, тако једноставно као што је н. пр. то имало у Аустралији, где су политичари, на захтев жена да им се даду политичка права, одговорили: »Зашто вам их не бисмо дали, када их тражите.« Учешће жене у политичком животу, то јест њено постепено продирање и активно учествовање у свима оним гранама националног и државног живота где може она да да више него мушкарац, јесте један сасвим неизбежан и неминован догађај. Само кад бисмо могли повратити економски развитак за најмање 150 динара у натраг, ми бисмо могли сматрати учешће жене у политичком животу још за проблем. Процес, који је дао жени могућност да продре у најразличитије економске позиције, учинио је да жена постане професионални друг мушкарцу и ок је мора хтео не хтео признати и за свога раднога друга. А противу друга у раду може се водити борба само тако дуго док се не увиди њена штетност и апсудност. У раду се развила жена у самосталну личност и мушкарац је мора, радо или нерадо, ценити по њеној стварној вредности. Од целокупног броја жена крајем XIX столећа већ је била у претежно индустријским земљама Једна трећина жена самосталних раденика. Шта значи то? Економска самосталност ју је ослободила зависности од мушкараца; ослобођење није било само економско, него је почела она осећати и законскоправну зависност као несношљиво стање. Жене су због тога повеле борбу за равноправност и у тој енергичној борби оне су успеле да докажу да жена мора у целокупној продукцији и у друштвеном животу испунити потпуно задатке, који су њој

одређени. Она није отимала положаје мушкараца, него допуњавала његов рад, јер се може само на тај начин од једностране мушке продуктивности, доћи до опште, велике човечанске материалне и духовне културе. Што ми тражимо формалну политичку равноправност са мушкарцем, тражимо је због тога, да нам се отвори пут за рад на социалном и културном подизању жене, а преко жене целога народа. Јасно видимо да је наш свеукупни живот у таквом стању да треба за његово побољшање напрегнути све здраве снаге народа. Мушкарци су у својој чисто политичкој политици занемарили све, што би припремило пут за физичко и духовно здрав живот најширих маса. Шта имамо спроведено за заштиту материнства и деце, за заштиту радне снаге не само женине и дечје него опште тих најосновнијих елемената за нормалан развитак народа и државе? Огромни обим тих питања чека на рад жена у законодавној и управној области, и та питања треба пре свега да истакнемо у нашој будућој акцији. Припремимо се добро, стварно за ту акцију, успех мора бити на нашој страни, јер не можемо да верујемо да је консервативност наших политичара уједно и њихова кратковидост за добро народа. Београд.

Алојзија Штеби.

Камо води Женски Покрет...

Диференциацијом мушкараца наступио је нов век. Исто тако ће т} тврдњу можемо слободно поставити бити диференциација жена, кад буде пробила, одсгромног утицаја и учиниће огромне преокрете не само на економском пољу, него и на свима пољима културе. Зато можемо сматрати сада још незнатне почетке женскога покрета за почетак нове, велике епохе целокупног културног живота. Диференциација жене значи њену економску самосталности личну слободу, равноправност оба пола и пад владавине мушкараца; она значи очишћење брака од куповине жене без иметка и мушкарчевог лова за миразом, ограничење породице на функције расплођивања и расног избора. Услед тога значи и распад класног система и капиталистичке организације, као и социалну равноправност свих чланова друштва; она значи даље неизмерни пораст продуктивности, јер ће вршити цела друга половина човечанства исто тако диференцирани, то јест организовани и потенцирани рад, чиме ће се моћи скратити радно време мушкараца и жене на једну паметну меру. И напослетку, ако социализација рада, најреакционарнији елеменат друштва, жену изведе из мрака куће и круга ситничарских послова који убијају дух и доведе на колосек напретка, мора се разлити река новог развитка плодоносно и на далека поља културе: теолошка вера коју у главном чувају жене и која се наслеђује из генерације у генерацију, мора направити место племенитијим назирању о свету и животу; морал, право, уметност, свеикупни живот расцветаће се под утицајем жене у нежније и човечније форме, него што је то могуће

под једностраном владавином мушкараца. Како је довела диференциација мушкараца из варварства у цивилизацију, тако ће довести дифе ренциација жена из »варварства цивилизације« у нови век. Тај пре окрет ће се извршити сасвим ево луционистичким путем, сасвим полако и скоро неопажено ићи ће преко генерација док једног дана не постане свршен. Од свих покрета, које опажамо сада на социолошком плакетском небу, треба да сматрамо развитак ка диференциацији жена као највзжнији и најзначајнији. F. Müller-Lyer у књизи "Фазе културе."

F. Müller-Lyer

Политичка права жена и питање популације.

»Политика« је писала недавно у једном чланку, да је питање популације у вези. са политичким правима жена и то у негативном смислу: број опада по оним земљама по којим жене добивају политичка права. Ово тврђење класичан је пример како се код нас че сто на брзу руку пишу ствари без сваке стварне основе. Само један поглед на политичку карту Европе до вољан је доказ да ова веза не постоји Сада и имају жене политичка права потпуно изједначена са мушкима по државама средње и северне Европе. Исто тако изједначене су у Совјетској Русији. По балканским државама оне су бесправне. По западним државама или су бесправне или имају само врло ограничена права. Коефициенат порођаја пре рата, па и после рата највећи је на истоку, најмањи на западу Европе и он расте постено са запада на исток. У Немачкој јс више порођаја на 1000 становника по источним, него по западним крајевима. Исти је случај са Пољском. У Чешкој Републици најнижи је коефициенат у Чешкој, већи у Морави, највећи у Словачкој а Поткарпатска Русија у том погледу Још побеђује Словачку. Линија иде дакле и овде са запада на исток. Географска карта политичких права жена је дакле без икакве везе са географском картом популације. Што се тиче популације, прилике у Европи после рата знатно су се измениле и треба признати да по свим државама кофициенат опада. За време светског рата пао је врло много, и нарочито је пао по оним земљама, које су биле нарочито погођене ратом као што је случај над Србијом и Француском. После рата коефициенат Се у неколико подигао, али није достигао предратни степен и сада Европа представља у том погледу следећу слику. У Француској ситуација се незнатно поправља, у Немачкој знатно пада, исто тако пада силно у Енглеској, у Данској и по разним другим државама. Ако иде тако даље, брзо - ће бити број порођаја у Не мачкој на 1000 становника мањи, него што је у Француској, коефециенат опадања највећи је у Енглеској, приближно исти је у Немачкој, а у Фран цуској опажа се мали пораст. Ако погледамо прилике по појединим државама, видимо да је број порођаја најмањи по великим варошима и индустријским средиштима, највећи је по чисто аграрним крајевима. Број деце сразмерно је мали по раденичким породицама, још мањи у по-

родицама такозване интелигенције, Најмањи по такозваним високим кућама, а највећи је по сељачким ку ћама. На овој основи морамо доћи до потпуно другог закључка, него што га је извела »Политика«. Питање политичких права жена није ни у каквој непосредној вези са питањем популације. Питање популације има своје друге узроке, изједначење жене са људима у јавном животу може да има известан утицај на питање популације, и то баш у противном смислу, него што је тврдила „Политика". Оно може само повољно да утиче на Смањивање порођаја има у главном три узрока материални, морални и природни." Треба признати да и овом питању такође природа игра своју улогу. Природа се исцрпљује, кад је дошла до извесне висине и култура се обнавља непрестано одоздо. Човек, који се развио до велике духовне снаге, обично нема потомака или има само врло мало потомака, па и ти су духовни и физички слабићи. Велики и гениални људи обично или немају деце, или имају мало и слабу децу, која брзо умиру. Род великих људи не може да се сачува. Изгледа да у том влада закон природе. Природа се тако рећи исцрпела у једном човеку, дошла до своје кулминације и онда изумире. Ту не играју своју улогу материални и морални разлози. Изумрли су родови врло гениалних људи, који су живели материално у врло добрим приликама и који су били морално потпуно сређени. Исти случај опажамо код великих владарских породица. Изумрли су Хабзбурзи, изумрли су пољски јагелони и толико других великих и владарских породица у средњем веку и у новије време, мада се сва брига посвећивала питању да се династија сачува, од које је често у знатној мери била зависна судбина земље. У Аустрији смо доживели интересантан случај, који је био јединствен на свету, даје Ватикан дозволио хабзбуршком принцу Леополду, који је био бискуп и кардинал, да се одрекне свештенства и кардиналства, и ожени, само да би сачувао хабзбуршки род. Он је сео на престо као Леополд I, одсекао је главу Зрињском и Франкопану, водио много великих ратова и освојио много страних земаља, али није успео да сачува династију. Имао је два сина, први Јосиф I умро је убрзо без деце, други Карло II имао је само две ри од којих је једна била Марија Терезија и са њом је изумро Хабзбуршки род. Ако погледамо на историју средњег века, видимо да велике династичке породице изумиру просечно у току од два века и ништа не може да их сачува. Долазе нови људи и често врло ниског порекла, породице се развијају и пењу до висине и после изумиру. Исто што за поједине породице, важи и за поједине народе. Народ, који је доспео до извесног високог ступња културе, исцрпео је своју природну снагу и он мора да се обнавља другим елементима или да изумире. Али, то су више поједини случајеви, да је изумрла природна снага човека. За питање популације много важнија су два друга разлога: материални и морални.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. - Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 - Примерак 2 динара.

Поштарина плаћена у готову.

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници : АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 априла 1928. БРОЈ 7 - ГОДИНА IX.