Ženski pokret

гим културним државама наступило сасвим другојаче схватање, то је на крају крајева заслуга једне жене, Жозефине Батлер која је саградила рад целог свог живота на принципу »Праведност је основа морала.« Она је поставила односе ме-ђу половима на такву базу, која рачуна с достојанством жене и заштићава је од најгорег робовања. У Енглеској је била заведена реглементација само у неким лукама и гарнизонским варошима. А кад је био предложен у годинама шездесетим прошлога века енглеском парламенту законски нацрт да се спроведе општа реглементација, енглеско женство се огорчено дигло. На многим јавним зборовима протестовале су енглеске жене и скупиле су на једној самој протестној резолуцији милион потписа од жена и мушкараца. Вођа тог покрета је била Ж. Батлер, жена свештеника. То је била жена ретких особина: несломљива храброст удружила се с најфинијим тактом срца и најнежнијим женским осећањем. У својој борби доживела је она пуно мржње, опасности и псовања. На јавним зборовима није била опрљана само морално, него су фактички бацали љагу на њу и два пута је спасла живот само скоком кроз прозор и брзим бегом забаченим уличицама. Ж. Батлер је имала у својој борби ту cpeћу да су је потпомогли одважни лекари, који су отклонили реглементацију и са хигиенског гледишта. Двојаки напад на законски нацрт, са медицинске и етичке стране срушио га је у парламенту. Тиме је била реглементација у Енглеској на увек покопана. После ове победе у својој земљи, понела је Балтерјева заставу „аболиционизма“ и на континент, где су се скупиле око ње брзо присталице. Они су се године 1875 ујединили у »Интернационалној аболициони стичкој федерацији.« Ж. Батлерјева је полазила са гледишта да није могуће подигнути морал народа док држава тако рећи сакционише проституцију путем реглементације и док даје мушкарцу лажну прилику да без опасности задовољава своје сексуалне страсти. Реглементација проституције не олакшава само мушкарцу употребљавање проституције, него она значи и дубоко понижење једног дела женског пола, јер га држава жигоше за трговачку робу. Реглементација проституције крши човечанска права жене, јер вређа правни принцип једнакости пред законом и тиме ствара основу за »двојни морал«. Таква је била аргументација Батлерјеве, коју је ширила кроз многобројна предавања, брошуре, летке и на коју је базирала мишљење да је реглементација неморална, незаконита и нехигиенска. Поставила је принцип: „Постоји само један морал, који je једнак за оба пола.“ Та изрека постала је мото Интернационалној аболиционистичкој федерацији и још данас чини њен основни принцип, на којем су саграђена њена делатност и пропаганда. Борба за укинуће реглементације није била једини цилљ реформатског рада Батлерјеве, него је тражила да се на свима подручјима јавнога и приватнога живота подигне култура. Она је била прва, која је скренула пажњу јавности на срамоту трговине белим робљем О тој ствари написала је много чланака који су пробудили пажњу и на континенту. Непосредна последица била је оптужба белгијског државног тужиоца, коју је упутио он белгијском министру спољних послова. Госпођа Батлер морала се бранити пред судом у Ливерпулу, пред министарством спољних послова у Лондону и у магистрату у Бриселу против оптужбе, клевете и увреде стране државе. Успела је да је безобзирним раскрићем дала доказ истине и била је ослобођена. После тога остварио се на њену инициативу Интернационални савез против трговине белим робље и Интернационални савез пријатељица младих девојака. Жозефина Батлерјева радила је неуморно до своје смрти за раширење аболиционистичких принципа. Импулс за своју активност нашла је у дубоком религиозном осећању, у то плој љубави за човечанство а пре свега у јакој свести достојанства жене. Тражила је признање »права слободе личности«, тога основог принципа енглеског устава, и за женски пол. Због тога је енергично наступала за социалну и политичку равноправност жене и оштро се борила међу осталим против срамотно ниских надница раденица. Њен јуначки живот је за увек светао пример женама.

Нина Бангова.

У Кодану је умрла 25 марта 1928 Мина Бангова, истакнута радница на социалном пољу у Данској. Родила сс 1866 године у Кодану, 1894 удала се за Др. Густава Банга, који је умро 1915. Радила је са њиме у Социалдемократском дневнику. Од 1913 до 1917 била је одборник општине коданске. 1918 изабрана је за сенатора. У влади Штанинговој је изабрана за министра просвете. То је прва жена која је постала министар. Као министар просвете остала је до децембра 1926 године, када је и Штанингова влада одступила. Зашто спречавање рађања?

Ограничавање порода јесте важна ствар и врло је лепо од жена да се занимају тим проблемом. Нашто истицати толико кршћанство? Дакле, није кршћански спречити ембрион да постане дете, а кршћански је родити просјаке, који после проклињу родитеље, што су их родили кад их нису могли одржати? Деца нису крива што су дошла на свет и имају права да се жале на неправду што су им родитељи наметнули живот, а немају могућности да га одрже. Човјечанство није ништа добило, што једна сиромашна жена роди по 10 до 16, или чак и 20 деце, а од тога јој остане два, три или ни једно. Позната је ствар, да се у сиротињи налази највише мале деце, али је великих мало. Сиротиња не може дати силан новац за одстрањење плода. То може само богата жена као и сад што чини, па ником ништа. Ограничавање порода баш и јесте важно за сиротињу, само што је то у овим приликама за њих недокучиво. Зато би требало да се оснују амбуланте где би било бесплатно лечење за оне којима је збиља потребна помоћ. То би се видело прво из њеног здравственог стања, затим материалног стања и напокон према броју дотадашње деце. Наравно морао би се водити строги надзор како би се избегло свако злоупотребљавање. Свака нормална мати воли своје дете. Воли га још од првог дана кад зна за њега, то је њена нагонска љубав. Ни једна здрава и разумна жена неће се без потребе лишити новог будућег детета. To te учинити само онда кад види да би прираст нове деце био од материалне штете по досадању децу. Сасвим је разумљиво кад у кући има више душа, треба и свега више. Ако је богата кућа, биће за све, ако није, морају сви оскудевати у свему, да им свима буде једнако. У оскудици се не може напредовати него се само вуче док се напослетку не утопи. У беди и сиротињи су многа деца, али која корист од њих, кад су обично кржљава и болесна, на терету себи и другима. Било би боље да нису никад ни угледали свјет у којем је толико беде и невоље за њих, а за друге богатство и сјај. Боље одхранити два три детета, да сви могу имати најнужније потребе, него осам десет па да сви ништа немају. Ја нисам лекар и не знам докле је медицинска наука дошла у том по-

гледу у напредак, да може спречити рађање, па да и не треба операција које су увек штетне и опасне по здравље жене. То је ствар лекара да се побрину како ћe човјечанству најбоље моћи бити од помоћи. Ако тo још сад није усавршено да се може спречити даље рађање, надам се да ће се медицинска наука и у том правцу усавршити. To ћe можда бити кад и тај предлог буде зрео да буде примљен. Земун.

Недељка Бошковић.

Нешто из хигиене. Цревни отрови и болести.

Не само лекари, него и публика добро зна да со у цревима развијају многи отрови, који могу прећи и у крв, разнети се по организму, па изазивати тровање ћелица, ткива и органа те пореметити правилан рад. Али, тек у последње време су научници испитали, ове отрове, показали како они постају, и како дејствују на организам. Примећено је нарочито код људи, који пате од затвора, тешке столице, да имају главобољу, да се лако и брзо замарају, да су раздражљиви, пате од бесанице, имају вртоглавицу. Доказано је да се ови знаци јављају услед стварања отвора индола у цревима. Њега упијају црева, прелазе у крв, и трује нервне ћелице. И други један отров, индикан изазива сличне знакове оболења. Најновија испитивања показала су да трулењем у цревима постају још неколико разних отрова, који прелазе из црева у крв. па ту дејствују трујући извесна ткива. Нарочито рђаво дејствују ови отрови на бубреге. Приликом трулења органских материја у цревима постају ови отрови: индол, фенол, крезол, дифеноти, хидрохинон, бренцкатехин и неке ароматичне окси-киселине. Испитивања уремије, тровања крви код хроничног запалења бубрега, доказала су нарочито да се ови отрови нагомилавају у великим количинама у крви и ткивима. И тешки знаци ових оболења: мршављење, поремећаји у желуцу и цревима, замор, повраћање, снижавање телесне топлоте, бесаница, могу се тумачити овим унутрашњим тровањем (аутоинтоксикација). Код оболења бубрега ови отрови не продиру у течност кичменог стуба, али код уремије савлађују и ову брану, па се и тамо могу наћи. Цревни отрови моги се неутралисати у јетри оксидацијом или везивањем са сумпором и глукуронском киселином. Чак међусобним сједињавањем могу се неутралисати и нарочито индол, фенол, и фенолски деривати. Код тешких уремија и бубрежних оболења појављују се у крви феноли и крезоли. Феноли су међутим веома штетни за организам, а нарочито за бубреге. Они оштећују бубреге, који постају неспособни за рад, па и за лучење. То оштећење нагомилава нове количине фенола у крви. Појаве ових отрова у крви значи још и да је јетра изневерила у својој функцији неутралисања отрова, услед рђавог рада отрова. Окси-киселине могу продрети у крв и ткива. Оне су главни узрок киселости код уремије; изгледа да играју важну улогу у промету калциума крви. Задржаваље цревних отрова у крви код оболелих бубрега може дакле довести до уремичних појава. Нагомилавање ових отрова дешава се и код завезаних црева, запалења бубрежне марамице, рака, желуца и црева, пернициозе анемије, гангрене плућа, цирозе Јетре. И код тешке шећерне болести услед бубрега долази до појаве ових отрова у крви. Сумпорни водоник који се такође развија у цревима труљењем, може у крв, али се ту неутралише на тај начин, што из њега постаје једна киселина подсумпораста, која у киселој средини прелази у сумпорасту киселину и слободан сумпор. Али феноли се везују са сумпорастом киселином и неутралишу је.

To ce дешава још и у самим цревима Из овога кратког прегледа јасно излази да су црева, и несварена храу њима, извор тровања, јер се ту трулењем стварају јаки отрови који штете ткива и изазивају обољење opгана. Због тога је врло потребно бити умерен у исхрани, нарочито беланчевинама и имати уредну столицу, те ослобођавати црева од могућности стварања отрова.

Др. Ст. Иванић.

Белешке.

Концерт Г-ђе Љерке Боначић-Кочоиде- Ових смо дана имали прилике да опет чу јемо нашу чланицу, потпредседницу Женског Покрета у Сплиту, госпођу Љерку Боначић-Кочонду у јсдном врло успелом концерту у Народном Казалишту. Уз виртуозе г.г. Ткалчића, челисту, и Личара, професора Музичке Школе у Београду, госпођа Кочонда-Боначић је наступила са неколико комада њемачких мајстора Трука и Гроца. Све је тачке извела са профињеним умјетничким схваћањем, пуним осјећаја и топлине, па је њен лијепи, савршено школован глас дјеловао надасве љупко и пријатно на слушатељство, које ју је позорно пратило. Госпођа Боначић-Кочанда је позната нашој публици из низа других концерата, које је увијек с успјехом приређивала, као што је позната и загребачкој и сарајевској публици. Госпоћа Боначић је ишла у турнеју по Немачкој, где је ширила нашу народну пјесму. Пратимо вазда особитим весељем лијепе успјехе наше заслужне потпредседнице. 3. Г

Банатске шаре. - Наша сарадница г-ђа Познанова из Панчева, нацртала је банатске шаре, које су изашле као дописне карте у издању књижаре »Напредак« у Панчеву. Ове лепе на родне мотиве за ручни рад најтоплије препоручујемо свима нашим женама које се интересују за народну уметност. Радионица банатских ћилимова Добротворне Задруге Панчевачких Српкиња. приредила je своје изложбе по банатским селима: Баваништу, Сефкерину, Црепаји. Интересовање жена из народа је огромно. Изложбама руководи г-ђа Ј. Познанова, која је сакупила старо-банатске шаре. Својим оригиналним нацртима је много допринела да се обнове заборављени стари мотиви, а својим непосредним упливом успела је да се побољша техника ткања. Са обновом староцрквеног веза из XIII века, примењеним на српском платну, оживела је ова уметница најлепши класичан вез. ЖЕНЕ У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ. У нашем листу већ смо јавили колико жена је у Немачкој у полицијској служби. Изгледа да продире идеја о томе новом позиву жена све више и више. Сада јављају чак из Турске да ће тамо - после стручне спреме - имати жена у полицијској служби. Напредак у Албанији. - Нови грађански законик за Албанију забрањује многоженство. Прва жвна а двокат у Турској. - Крајем прошлог месеца наступила је први пут пред судом у Цариграду као бранилац жена адвокат г-ца Ханум Суреј. Затим јављају још из Турске да ће у новембру ове године отворити праксу први женски лекар. Матине Школе г-ђе Маге Магазиновић. Као и сваке године, тако и ове приредила је матине Школа за ритмику и пластику г-ђе Maгe Магазиновић, професора. Програм је био обилан, састојао се из дванаест тачака. На програму су били заступљени Далкроз, Мензендик, Делсарт, Ферстер, Штраус, Делиб и други. Двадесет ученица, од сасвим малих девојчица до одраслих девојака, показало је пуно смисла за уметничку игру и стилизоване музичке пиесе. Са разумевањем и оне су дале најлепше тумачење, и показале сву вредност ове лепе установе и све прегнуће г-ђе Маге Магазиновић да своју школу уздигне до завидне висине.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 11