Ženski pokret

вања, у самој згради разне трговине намирница, и осталих потреба затим поштанско-телеграфски биро, фризернице, продавнице новина и т. д. Ове су радње отворене и за остале потрошаче ван куће да би тиме њихов опстанак био омогућенији. Не могу се ни побројати све опште просторије које су стављене на расположење становницима. Ово је само у главном да би се добила идеја опште слике удобности и живота у оваквом једном дому и колико такав један систем живота може да олакша једној породици којој жена не може да посвети највећи део свога времена. Што је најглавније, кућа ни мало не трпи, на против, под оваквим условима има преимућство над кућом у којој је домаћица принуђена да ради све послове сама. Најмодернија средства и овакво уређење пружају могућност једној фамилији да живи најкултурнијим животом који се да замислити и који се само са много материалних средстава може успоставити у дому данашњег система. Овакав начин живода за имућан свет пружа могућност за најудобнији живот, чак луксузан, жени даје много више слободног времена да се бави радом интелигентнијим него што су то ситне домаће бриге око послуге и снабдевања куће. Моћи ће више да се по-

свети васпитању своје деце, интелектуалном развитку себе саме, да се бави спортом који је веома потребан здравствено, музиком, књижевношћу или ма чим према чему oceћa извесну наклоност. А резултат свега овога јесте породична срећа и задовољство, који су у највише случајева помућени из разлога досадањег нерационалног начина живота. За жену која ради ван куће овај је систем у ствари једино могућ. Одклонити послове, који би је после заморног рада ван куће преоптеретили и одузели време намењено сваком радном човеку за одмор и забаву и уз то јој пружити сва средства да слободне часове може испунити по свом нахођењу, то је заиста сан који је до сада не једна жена и мајка јавна радница, могла зажелети. Овим системом живота тај би сан могао бити остварен и поред тога пружио би пуно више могућности за један много лепши, хигиенскији и културнији живот, јер би се имало на расположењу удобности и прилике да се искористе све тековине данашње културе и технике, које постављене на бази овог система, омогућавају њихово искоришћење и породицама са скромним средствима. Највећа је жалост што обично интелектуална елита, која по свом ви-

соком културном положају припада највишим друштвеним слојевима, што је та елита принуђена да живи, због материалне оскудице, животом примитивним јер је културан живот скуп и неприступачан свету који нема довољно материалних средстава. Они због тога пате и осећају се пониженим према оном другом делу друштва која се зове новчана аристокрација. Оваква колективна становања, а поред тога ипак независна, пружила би овој врсти фамилија интелектуалних радника, живот достојан њих, пружао би им могућност да своју децу тако одгаје и да им у раној младости створе могућност живота достојног интелектуалног човека те да никад доцније у животу не осете ону болну разлику између себе и човека васпитаног из малена у богатству којим се купује културан живот и који има великог васпитног утицаја на младеж. Осећајући сву потребу да жена јавна радница буде ослобођена свега оног посла који би је одстрањивао од њеног професионалног рада, наше Удружење Универс. Обр. Жена жели, као што је то напоменула наша председница у програму рада, да подигне један дом на сличној бази напред изнесених идеја, за своје чланице које у животу нису имале такав

случај да оснују породицу. То ћe можда бити први покушај у нашој земљи који ће потећи баш од нас жена. Надам се да ћемо наћи присталице у масама а нарочито, на шта врло полажемо, међу богатим светом, који ће можда својим прилозима или завештањима потпомоћи да се оваква дивна замисао оствари. Све се више и више показује да настава прелази у руке жене, и то је збиља један позив који жени можда више доликује но човеку и кад њој поверавамо одгој деце не само у кући већ и у школама и полажемо у њене руке цео наш подмладак, сву нашу будућност, зар не мислите да би проблем живљења тих женских радница требало да заинтересује и шире слојеве и моћне државне факторе ? Београд.

Јелена Големовић Минић.

рад и основало школу за међународну дипломацију. Д-р Бојмерова каже у своме коментару ка овој изјави Шоа међу осталим и ово: „Идеологија Друштва Народа постаје подерана и фразерска, јер долази у противречје са делима. Идеологија је само дотле способна убедити и утицати док је искрена. Не може бити шупља док каже оно што у истини мисли, а постаје у моменту бесмислена кад се злоупотреби за прикривање властите бесмислености и за пролепшавање недостижних дела. Најефикаснија проба за дух, који влада у Друштву Народа, био је покушај за разоружање. Сваки искрен присталица Друштва Народа осећао је да је у том раду и његово право да постоји. Лорд Роберт Цецил рекао је пре две године : „Морамо успети; или напредак у томе погледу, или he бити компромитована мисао, идеја Друштва Народа и из његовога рада he нестати његовог најдубљег импулса." Дебате о разоружању остају већ неколико година само безплодни покушаји. Покушало се контролом над производњом оружја и трговином њиме. Дошло је до Женевског протокола, који је пао у воду. Затим је било 189 седница војничких стручњака, чији записници дају понекад као да је био задатак комисије да докаже математичку немогућност разоружања. У пролеће године 1928 имали су присутни осећај да присуствују комедији и слабо режираном маневру одступања. У јесен смо видели негативан успех: нема изгледа да би се дошло овим путем до циља. За конференцију разоружања нема погодног земљишта. Остаје још последњи излаз: питање разоружања полаже се на душу народа и најпре треба оно у народима да захвати корена. Друштво Народа је у Женеви јасно показало своју неспособност, а ипак су почели сада по школама пропагирати његову идеју, које је језгро мир. Песак у очи! Дворана реформације у Женеви постала је просторија -празног звука, у њој се чује одјек празних фраза без корака према циљу. Ваздушни маневри разних европских држава у последње време доказали су апсолутно тачно да није могуће организовати отпор против уништавања људских насеља и живота путем отровних гасова. Да ли у истини чека човечанство још једном експерименат уништавања док се државе одлуче до једног озбиљног корака?" Дакле, и на извајањима Гертруде Бојмерове видимо да су изјаве Бернарда Шоа о фарисејству и шупљости пацифизма какав спроводи Друштво Народа правилне: фразе прикривају намученим масама слабост истинскога поверења у нове путеве.

Бојмерова се не саглашава са Шоом у томе да је Друштво Народа она историјска снага, која he најдаље за пола столећа победити рат, у што тврдо верују некоје искрене присталице Друштва Народа, и ако су ретки. Истинитост изјаве Бернарда Шоа веома горко осећамо ми који припадамо малим државама, јер нам кривичан и самовољан поступак наших суседа не допушта да имамо тврду веру у Друштво Народа у садашњој форми. Љубљана.

Ангела Воде.

Неколико мисли о друштвеном животу

Све више улазимо у доба у које је заједница све, а значење појединаца веома мало. О томе нам сведоче нарочито догађаји у политичком и друштвеном животу. Личности нестану, политичке партије остану и у колико се оне распадају то је последица тога, што њихови програми не одговарају духу времена или што један део странкиних присталица неће више подносити махинације водеће клике у партији. Исто онако догађа се и у организацијама и друштвима. Све више и више имамо прилике убедити се да могу појединци само кроз друштвене заједнице штогод постићи како у погледу материалних користи тако и у погледу моралних успеха. То морају да увиде и највећи индивидуалисти. Због тога се данас организују сви, или на основи свог позива, или на некој идејној, или класној основи са јасним циљем. Да се може постићи тај циљ, потребно је да свака организована особа добро познаје тај циљ, да се сматра као једнаковредан део целине и да је његова дужност да својим најбољим снагама сарађује да се постигне циљу оквиру постављеног програма. Наш „Женски Покрет" има као изразита феминистичка организација веома јасан програм и његови чланови би морали увек јасно знати зашто припадају Ж. П., шта нас везује и шта би нас могло оправдано разјединити, односно шта би требало бити узрок да појединац може етички оправдати свој иступ. У сваком друштву, које је основано на дубљим идејним принципима могу се појавити идејна противништва, што апсолутно није штетно или нездраво, него сведочи само о самосталности организованих. Међусобно мењање мисли и назирања само прочишћује појмове и друштвену атмосферу. Ако пак појединац види да су његова убеђења у стварном сукобу са основним принципима друштва, његов иступ је оправдан; али се ови основни принципи апсолутно не смеју идентификовати са мишљењем поје-

динога члана друштва. Постојање друштва је немогуће, ако иступају чланови услед тога, што су дошли у сукоб са мишљењем другога члана и то мишљењем, које нема никакве идејне везе са друштвеним принципом. Иступање из оваквих разлога каже само о унутрашњој недисциплинованости члана и о његовој неориентацији о језгру ствари. Такви случајеви су за жаљење и кажу сасвим криво схватање друштвеног циља. И они кажу да морају жене пре свега искристализовати и средити своје мишљење да постану зреле за задатке, који их чекају у будућем друштву. Љубљана

Ангела Воде

Домаћичке школе Београдског Ж. П.

Одмах по организовању рада обласних самоуправа, Београдски Женски Покрет је развио акцију да ступи у везу са обласним одборима у циљу сарадње на просвећивању женске омладине по селима и разним местима у нашој земљи. У томе раду у у прошлој години Ж. П. је забележио неколико веома лепих резултата. По споразуму, који је постигао Женски Покрет у Београду преко своје управне чланице г -це Лацковићеве са Обласним Одбором у Скопљу, рад на просвећивању женске омладине у Скопљанској Области изводиће се стално преко домаћичких школа, којима ће руководити Ж. П. уз помоћ Обласног Одбора и Хигиенског Завода. Прве школе су биле отворене у Скопљу и Тетову ове јесени, и завршиле су свој рад прошлога месеца. 15 децембра одржани су испити у Домаћичкој Школи у Тетову, којом је управљала г-ђа Савка Јовановићка са помоћном наставницом г-цом Маријом Нанчић. Школу је посећивало 20 ученица, све из Тетова. Већина ученица је само са свршеном основном школом, а неколико их је било и са свршеном занатском школом. Оне у домаћичкој школи желе да допуне своје знање и припреме се за домаћице и матере. Било је право задовољство слушати одговоре ових младих девојака, које су на тромесечном курсу ове школе добро схватиле колико важну улогу има свака спремна домаћица, и које су све њене дужности како у кући, тако и у друштву. Своје теориско знање, које су приликом пропитивања у добрим и одлучним одговорима ванредно добро показале, допуниле су и практично обилним и укусно справљеним ручком на испиту. На испиту и ручку су били присутни грађани Тетова, дечји родитељи, са среским поглаваром, председником општине и школским надзорником на челу. Женска друштва тога места Коло Српских Сестара и Подружина Женског Дру-

штва такође су била заступљена. Сви присутни су били задивљени успехом постигнутим у школи, и истицали су колико осећају важност и потребу за што већим бројем оваквих школа. Поред свесрдне добре воље и вредноће самих ученица, за велики успех ове школе има се у главном заблагодарити г-ђи Јовановић, која са ванредном спремом и великим способностима за ову врсту послова, води са успехом домаћичке школе Женскога Покрета. Сутра дан, 16 децембра обављени су испити у домаћичкој школи у Скопљу. Школа је била смештена у Хигиенском Заводу, похађале су је 23 ученице, све младе Скопљанке. Ова је школа била у толико интересантнија, што су .ученице, саме варошанке, биле са већом школском спремом; готово све су имале неколико разреда гимназије раденичке школе, а три је било студенткиња Скопљанског Университета. Школом јеуправљала г-ца Станислава Јовановић,са помоћницом г-цом Станом Лазаревић. Ова школа, која се по квалитету ученица разликује од већина школа до сада највише сеоског типа, дала је резултат који превазилази свако очекивање. Хармонија, која је владала у школи, најбоље даје слику љубави и истинског другарског осећања, које влада међу наставницама и ученицама. За три месеца рада постигло се да ученице, прожете идејама Женскога Покрета, схвате да је жени прва дужност спремити се за обављање њене природне задаће. У свакидашњем раду и разговорима са својим наставницама, ученице су јасно схватиле и осетиле, да своју дужност жене и матере могу само тада потпуно извршити, ако узму живо учешће у целокупном живот/ свога народа. Оне су јасно дале израза своме схватању, да као што живот човеков и његов физички и морални развитак почиње у породици а доцније се развија у друштвеној заједници, да тако исто интерес сваке матере и жене мора из породичног живота да се рашири и у животу наше велике државне заједнице. Ово своје убеђење, које су у главном стекле за време рада у домаћичкој школи, наше младе ученице су јасно испољавале и у свима својим одговорима и у говору, који је ученица Ната Стојановић по свршетку испита дивно изговорила, захваљујући се Обласном Одбору и Женском Покрету, који су школу организовали, а највише њиховим наставницама г-цама Јовановић и Лазаревић. Стога нарочито подвлачимо успех ове школе баш у томе, што поред одличне спреме за домаћице, ова је школа дала сјајне резултате баш у тој најтежој задаћи, да пробуди и подигне грађанску свест код наше женске омладине.

Претплата за „Женски Покрет“ износи 48. — д. годишње. Поједини број 2 динара.

Број 1 и 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 5