Ženski pokret

Knjiga je pisana plemenitom namjerom da pomogne onima koje stradaju, a nemaju same zato kuraži. Stoga je kao takovu treba uzeti u ruke, jer je njena namjera najbolja u njoj, a ne kao literarno djelo, jer bi se tu opravdano našlo više zamjerki. Ali to nije literatura, već istiniti doživljaji izneseni s tendencijom da upozore na glavni motiv: pravo pojedinca na udovoljenje i izživljavanje života i seksusa sa svim njegovim rekvizitima civilizovana čovjeka: nježnosti, Ijubavi i zanosa. U doba današnjih izmjena sviju vrednota, hipokrizije i lažnog morala govoriti o seksusu ne zbog mode ni obične pornografije, već namjerom da se seksus prizna za elementarni dio čovječe konstitucije u kojemu na svoj udio ima prava svaka žena, jer jedino je tako u mogućnosti da izživi svoj život, svakako je pohvalno. Preživjeli smo doba stereotipske usidjelice, pa lažnog sitničavog buržujskog morala i danas graničimo možda sa drugim ekstremom. Pa ipak, baš danas još nije dovoljno poznato, da brak iz interesa kao i brak mlade djevojke za starog ili prerano iscrpenog muža je nemoralan i fiziološki nemoguć, pa da se u takovom braku sama priroda sveti. Uspjeh zajednice obitelji ovisi o toj ispravnoj ulozi i izživljavanju seksusa obadva spola. Jer jedino kad oboje izživljavaju svoj moralni i seksualni život u braku ne treba strahovati za budućnost. Sve nam je to davno poznato i nema tu ništa nova. Pa ipak dobro je da se je opet netko našao da to i kod nas glasno, slobodno i pošteno prizna, dobro je što je autor muškarac i što to priznaje željom da kao hristovski liječnik pomogne onima koje stradaju. Split

Dr. S. Antunović-Mikačić

ŠIRI SASTANAK ČLANICA ŽENSKOG POKRETA U BEOGRADU

Na oktobarskom širem sastanku Ženskoga pokreta u Beogradu, održanom 18 oktobra u Ženskom klubu, govorila je g-đa Milena Atanacković o zaštitnom zakonodavstvu za žene u profesijama. U svome izlaganju iznela je ukratko glavne uzroke, koji su doveli do unošenja specijalnih zakonskih odredaba za regulisanje ženinoga rada, kao i u kojim zakonima nailazimo na odredbe koje se odnose na rad žene. Dvojake su odredbe ove vrste, jedne su pozitivne, a druge negativne prirode po ženu. Kao negativne predavač smatra odredbe zakona, koje ograničavaju slobodu žene u radu, kao n. pr. izvesne odredbe građanskog i drugih zakona, a kao pozitivne odredbe smatra one, koje se uvode u najnovije vreme u socijalno zakonodavstvo raznih država, i kojima je za cilj da se zaštite žene od preterane eksploatacije

u radu, s obzirom na njihovu funkciju materinstva. No iako po mišljenju predavača, ove zaštitne mere nisu nikakva privilegija za žene, već samo zakonom regulisan njen rad zbog specijalne funkcije koju ona u društvu ima da vrši kao mati, ipak su one imale često za posledicu da slabe njen položaj na radnoj pijaci. Stoga se stvorila reakcija, i organizovala jedna grupa žena, koja traži da se te odredbe ukinu, i da se ne smeju stavljati nikakve specijalne zakonske odredbe, koje ograničavaju samo slobodu rada žene, pa ma to bilo i u vidu zaštite njene radne snage. Gledište Alijanse ženskih pokreta je uvek bilo za zaštitno zakonodavstvo, ali jedna veća grupa feministkinja u svetu stoji na suprotnom gledištu, i stoga je baš interesantno da o tome pitanju u našoj sredini diskutujemo. Diskusija, koja se razvila, bila je veoma živa i interesantna. Svi učasnici u diskusiji izjašnjavali su se za zaštitno zakonodavstvo, a da se negativne strane toga zaštitnog zakonodavstva na neki drugi način otklanjaju, a ne ukidanjem teško tečene zaštite. Samo jedan govornik je bio suprotnog mišljenja, navodeći sve teške posledice za ženu, koja je primorana da zarađuje, a koju te zaštitne mere umesto da zaštite, bacaju još u veću nevolju. Ipak izgleda da je dosadašnje držanje Alijanse ženskih pokreta po ovome pitanju, kao pristalice zaštitnog zakonodavstva za žene, bilo pravi izraz mišljenja i težnja naših kako intelektualnih, tako i manuelnih radenica.

АКТИВНОСТ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОБРАЗОВАНИХ ЖЕНА У БУГАРСКОЈ

Удружење универзитетски образованих жена у Београду организовало је конференцију г-ђе Каснар-Караџић у Женском клубу 3 т. м. „О раду Бугарског удружења универзитетски образованих жена." Гсспођа КаснарКараџић у кратким потезима рекла је следеће: Претседница Бугарског удружења је г-ђа Екатерина Златоустова, а Удружење је основано 1924 године. За прве три године не показује велику делатност, али затим се веома лепо развија. Број чланова је достигао 319, који је нешто опао у последњој години. Централа Удружења је у Софији, а имају још једну малу секцију у Пловдиву. Иако број чланова није велики, ипак је Удружење веома агилно, и организација је одлично спроведена. Оне су подељене у комитете: за предавање, за састанке, за међународне везе, за везе са студенткињама, и редакциони комитет. Сви ти комитети раде самостално, ванредно лепо организују поверен им посао, који се увек изводи у потпуној сагласности са целокупном управом. Највећи број активних чланица су

НОВЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

167