Ženski pokret

usled sklapanja braka napustila posao i da se obaveže dn neće stupati na posao sve doklegod zaraduje njen muž preko 125 m araka mesečno. Za jam se ne prima u gotovom novcu, nego na naročite bonove. Sredstva za ovaj zajam dobiće država naročitim porezom, koji če da plačajo sva lica koja ne žive u braku, medu njima i udovice, udovci i razvedeni ako su bez dece. G-đa Erkens, poznata veoma dobro i van granica Nemačke, otpuštena je iz državne službe. Ona je bila na posletku voda ženske policije u Hamburgu. U julu 1931 godine dva njena činovnika, g-đe Dopfer i Fischer izvršile su samoubistvo. Za ovu tragedijo su izvesni krugovi u Hamburgu naime protivnici socijai-demokratske partije, jer je bila g-đa Erkens član te partije krivili vladinog savetnika Erkensovu. Disciplinami sud je u oktobru iste godine doneo odloku da ne postoji nikakva krivica g-de Erkensove, ali uprkos tome sud je predložio da se Erkensova otpusti iz službe, jer nije htela da sprovodi neke odredbe šefa hamburške policije, pošto je ona smatrala da je potpuno autonomna u delokrugu ženske policije. Ona se žalila na ovu presudu. Erkensova se je morala od svoga početka mnogo boriti protivu izvesnih močnih krugova u Hamburgu, koji nisu bili oduševljeni energičnim radom g-de Erkens. No, sada u nacionalnoj »revoluciji« kao što hitlerovci bombastički nazivaju svoju političku pobedu u razivanoj Nemačkoj, oni su uspeli i g-đa Erkens je otpuštena bez penzije. G-đa Erkens je radila u Hamburgu od 1927 godine, a ranije je uzorno organizovala žensku policiji! u Kolnu i Frankfurtu. Samoubistvo žene-poslanika. - U Miinhenu je izvi šila samoubistvo trovanjem g-da Toni Pfiif, poslanik Rajhstaga i član socijalno-demokratske partije. Bila je učiteljica u Miinhenu, a nemačkom parlamentu je pripadala sve vreme, od kako žene u Nemačkoj imaju pravo glasa. Francuskinje u borbi za pravo glasa. - Prošlog meseca je bila u Parizu velika skupština žena, na kojoj je 17 govornika-žena iz raznih kategorija poreskih ženskih obveznika protestovalo protivu političke bespravnosti žena. Na skupštini je bilo preko 4.000 učesnika. Jednog lasno je bila primi jena rezolucija u kojoj se osuduje sistem koji traži od žene plačanje poreza, a njoj ne dozvoljava da utiče na razrez i podelu poreza, pošto žene nisu zastupljene u parlamentu. G-đa Frances Perkins iz Bostona naimenovana je za ministra rada u novoj američkoj vladi. Pretsednik Roosevelt joj poklanja naročito poverenje, jer poznaje njenu vanrednu spremu i delatnost iz vremena kada je on bio guverner države Nev-York. Tada je ona bila državni ko-

mesar za industrijska pitanja. G-đa Perkins važi u Sjedinjenim Državama kao veoma dobar stručnjak socijalnoga rada. Ona je objavila več veliki broj rasprava kao n. pr. o ženama kao preduzimačima, načrt za pomoč materama, i učestvovala je u mnogim važnim anketama kao stručnjak. G-da Perkins je druga žena koja je dobila portfelj ministra rada. U prvoj Macdonaldovoj vladi je bila M. Bondiield na torne važnom mestu. Žena punomočni poslanik. Amerikanka Ruth Bryan Owen naimenovana je za poslanika Sjedinjenih Država Severne Amerike u Kopenhagenu. Ona je druga žena kojoj je poveren odgovoran posao poslanika. Prva je bila Aleksandra Kolontav. G-da Owen je udovica po engleskom oficiru i majka troje dece. Študirala je na američkim univerzitetima i za vreme rata je bila bolničarka u Egiptu i Palestini. Godine 1928 stupila je u politički život i bila izabrana u parlamentu. Kao parlamentarka je ušla kao prva žena u otsek za spoljne poslove. Od godine 1930—1932 je bila član američkog kongresa. Žene u komunalnoj politici u Belgiji. - Po izveštaju ministra unutrašnjih dela u Belgiji o prošlogodišnjim opštinskim izborima je sada 171 žena u opštinskim odborima prema 154 od ranijih izbora. Od ove 171 žene 13 žena fungira kao pretsednici opština, 14 žena dodeljeno je pretsednicirna opština kao pomočnice. Žene u parlamentu Holandije. - Na poslednjm izborima za holandski parlamenat izabrano je pet žena, i to dve na listi socijalno-demokratkske partije, jedna na listi katoličke partije, jedna na listi demokratske i jedna na listi hriščanske partije. Norveška. G-đa Ruth Sorenson Bie postavljena je za sudiju u Trondjhemu. Ona je treča žena sudija u Norveškoj. Danska. Danski ministar pravde postavio je g-đu Ragnhild Fabricius Gjeellerup za sudiju u Kopenhagenu. Uspeh turskih žena. Saznajemo da če turske žene biti primljene u diplomatsku službu svoje države. Ispravka štamparskih grešaka u članku g-đe dr. Chlapec-Đorđevič »Nekoliko, opažanja o feminističkoj ideologiji Ženskog pokreta«. Pored manjih štamparskih grešaka, koje može svak sam da ispravi, molimo da se ispravi još ovo: na strani 63, drugi stubac, red 29 treba da stoji iza reči veli reč smetnja, i na istoj strani, isti stubac u 8 redu od dole mesto reči može, treba da stoji reč sme.

Za Narodnu štampariju Mirko Drobac Beograd, Poenkareova ul. br. 24.

ŽENSKI POKRET

JUNI, 1933.