Ženski pokret

Sta se sprema ženama

Narodnoj skupštini je predložena uredba za poštansko-telegrafsku službu, kojom će biti određeno - ako skupština primi uredbu - da u izvesnim zvanjima te službe ne sme biti više od 30% žena. Pre svega smatramo da ovakva uredba nije u skladu sa ustavom i zakonom o državnim službenicima. Oba ova zakona sagrađena su na jedino ispravnom gledištu da svi bez razlike pola imamo jednaka prava i jednake dužnosti kada je u pitanju državna služba. Ni ustav ni zakon o državnim službenicima ne pruža uslove da se uredbama određuje procentualni odnos između muških i ženskih državnih službenika. Dalje smatramo da će ovo procentualno određivanje srazmere biti vrlo štetno za samuslužbu. Može za službu da se javi veoma sposobna i savesna žena, ali njene nesreće i nesreće za službu, ako bude ona jedna prekobrojna iznad dozvoIjenih 30%; na njeno mesto biće možda primljen nesposoban i nesavestan muškarac samo zato što je muškarac. Ali bojimo se da će biti pored te štete još i drugih, usled kojih će opet prvenstveno stradati služba. Pošto će biti određen tako mali procenat žena, biće utrkivanja među njima sa intervencijama i preporukama uticajnih ljudi, i opet će biti primljene one za koje se zalaže više ličnosti bez obzira na njihove sposobnosti. Od uvek feministkinje naglašuju da treba sprovesti najstrožiju selekciju među činovništvom i da se bezobzirno kazne bez obzira na pol svi, koji ne vrše službu onako kao što treba da se vrši. Neka vlada najstrožije zabrani svaku intervenciju u pogledu primanja i neprimanja u službu, pa neće biti potrebno određivanje na procente. Kada se lajnske godine raspravljalo u budžetu za 1933—1934 godinu, sa svih strana

se uveravalo da se mora i mora smanjiti broj državnih službenika radi budžetske ravnoteže. No, kako je ovo smanjivanje izgledalo u praksi, o tome je dao podatke na skupu privrednih krugova u Ljubljani (prema Ljubljanskom "Jutru“) g. dr. Ivan Mohorič, raniji ministar i sadašnji narodni poslanik. On je u svome govoru rekao da je u tekućoj budžetskoj godini bilo primljeno preko 10.000 novih službenika u državnu službu! U našoj zemlji je veoma mali broj žena u državnoj službi, jer smo prvenstveno agrarna zemlja. 1 ako izbace sve žene iz državne službe kao što se čuje svuda da će to biti sprovedeno postepeno time neće biti naše ekonomsko stanje ni za dlaku bolje; naprotiv biće gore, jer će biti potrebno da se nezaposlene žene na neki način pomažu, a to će ići na račun države i društva. Jedino ako im se naredi da izvrše odmah i samoubistvo, pitanje će se rešiti radikalno. Mislimo da bi naši odgovorni faktori učinili mnogo izdašnije delo za smanjivanje nezaposlenosti i poboljšanja ekonomskog stanja, kada bi sproveli najkonsekventnije i najstrožije načelo; da ne sme ni jedan državni činovnik primati pored plate još po jedan, dva i više honorara. Za svaki posao po jedan radenik, to načelo treba da se sprovede. Svi znaci kažu da se spremaju našoj radnoj ženi crni dani. Počelo se time da su zatvorili ženama učiteljske škole, produžilo se zabranom primanja žena u više pedagoške škole i postavljanjem muškaraca na mesta za koja su žene predestinirane (vidi članak „Muškarci po ženskim zanatskim školama"), i najzad se određuje procentualni odnos između muških i ženskih državnih službenika. Beograd.

Štebi Alojzija

Мушкарци по женским занатским школама

У нашој земљи постоје стручне женске занатске школе од пре шездесет година. То је била прва помоћ неосигураном женском детету да не би у беди било бачено на улицу. И данас то су школе где долазе обично најсиромашније девојчице, како би могле доцније добити посла ма и за минималну надницу. До скора, то су биле неке врсте нижих Школа, а сада су пак

подигнуте на степен ниже гимназије полу матуре. Са завршетком овакве школе, девојчица излази као потпуно спреман занатлија. Морам да нагласим да су ове школе основале жене (женска удружења); издржавале их потпуно кроз пола века и дале гаранцију за прави успех. До сада су у свима стручну наставу увек водиле жене, наставнице, такође биле и

102

ŽENSKI POKRET

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933