Ženski pokret

Na molbu Ženskog pokreta predaju u domaćičkom tečalu Kola srpskih sestara dve članice Ženskog pokreta: prof. Mara Kostić istoriju i geografiju i prof. Bosiljka Lepava duševno vaspitanje. Ženski pokret je organizovao ove godine tečajeve engleskog jezika uz najpovoljnije uslove. Tečaje vodi gđa. Margareta Matuzov. Održana su dva tečaja, sa prosečno deset učenika. Svoj prosvetni rad vršio je Ženski pokret u zajednici sa sokolskom župom Sarajevo. Ženski pokret je sudelovao pri osnivanju zdravstvene zadruge na Palama. Pretsednica, koja je prisustvovala otvaranju zadruge, predložila je da u odbor zadruge bude izabrana makar jedna žena. Na njezin predlog ušla je u odbor gđa. Estera Cipula, učiteljica u Podvitezu. Na zadnoj skupštini Sokolskog društva Pale istakle su se već dve nove žene-učiteljice sa radom na higijenskoj propagandi na selu među ženama. Prilikom otvaranja higijenske izložbe na Palama 30-ХII-1933 održala je Dr. Živanovič predavanje „O ulozi žene u higijeni". Na poziv sokolske čete u Semizovcu održala je Dr. Stanimirović predavanje „O krzamaku". Tom prilikom dala je velikom broju prisutnih seljanki direktne upute o njezi zdrave i bolesne dece. Na zahtev sarajevske sokolske župe izradila je Dr. Živanović tekst letaka „O profilaksi kod epidemije krzamaka“ za seoske sokolske čete. Pošto je u dnevnim listovima objavljena kao tačka dnevnog reda skupštine sokolske župe Drinske banovine „Rad za prosvećivanje seoske žene“ delegirao je Pokret pretsednicu da i nadalje ponudi saradnju Pokreta sokolskoj akciji na selu. Pretsednica je predložila da Sokolsko društvo forsira obaveznu osnovnu nastavu za žensku decu, poljoprivredne škole, osnivanje što većeg broja omladinskih poljoprivrednih klubova (za devojke jednako kao za dečake) i sistematski higijenski odgoj. Ženski pokret ove godine nije mogao dati maksimum u pogledu svoga prosvetnog rada na selu. Njegov rad je kočen nedostatkom materijalnih sredstava. Pomoć od 2000.- din., koju je u aprilu prošle godine odobrila Ženskom pokretu banska uprava za rad na selu, nije bila dosada isplaćena, iako je Pokret mnogo puta urgirao. 2) Feministički rad Ženskog pokreta možemo opet podeliti na: rad na zaštiti žene i porodice i na feministički propagandistički rad. Kao svake godine Ženski pokret može da zabeleži mnogo slučajeva neposredne zaštite žene na temelju prava i zakona. Savetuje i pravno upućuje žene, i sam čini potrebne korake da dođu do svoga prava. Upozorujemo na dva slučaja, gdje

je Ženski pokret intervenisao za muškarce, glave porodice. Pomažući njima Ženski pokret je išao za tim da spase njihovu porodicu od bede i oskudice. U izveštaju prošle godine bilo je referisano o intervencijama Ženskog pokreta da kulturno i socijalno podigne jedan veliki broj žena, ekonomski zapostavljenih pomoćnica u domaćinstvu. Ova akcija Ženskog pokreta koja je išla za ciljem da tim ženama pruži mogućnost da steknu izvesnu kvalifikaciju za svoj posao i tako postanu ekonomski ravnopravne sa ostalim kvalifikovanim radnicama, zastala je. Opet samo zbog materijalnih poteškoća. Obećana je novčana pomoć od 1000 din. jedino od Radničke komore, u slučaju da se otvori tečaj za pomoćnice u domaćinstvu. Molbe gradskoj opštini i berzi rada za ustupljenje prostorija su odbijene. Dosledan radu prošlih godina Ženski pokret je pratio sa pažnjom sva nastojanja državnih vlasti za ukidanje javnih kuća i donošenje antiveneričnog zakona. Prilikom debate o predlogu antiveneričnog zakona u skupštini, Ženski pokret je poslao pozdravne telegrame poslaničkim klubovima i senatorskem klubu. U telegramu je tražio da skupština usvoji zakon i učini kraj nepravdi i uvredi, koja je nanesena ženi reglementacjom prostitucije. Na telegram je odgovorila Jugoslovenska nacionalna stranka, potpisan poslanik Metikoš, koja prima stanovište Ženskog pokreta. Usvojenje zakona o ukidanju reglementirane prostitucije i antiveneričnog zakona feministkinje mogu da zabeleže kao svoj veliki uspeh. O novom zakonu, koji iz temelja menja sistem kontrole nad veneričkim bolestima i ukida reglementaciju prostitucije održala je Dr. Živanović na poziv zagrebačkog Ženskog pokreta predavanje u Zagrebu 13-II-1934. Ženski pokret poslao je protest na plenarnu sednicu u maju prošle godine u Novom Sadu Jugoslovenskog ženskog saveza u kome je tražio zaštitu žene zanatlije i obrtnika. U svom protestu tražio je: 1) pravo glasa za žene u zanatlijskim komorama. 2) jednake uslove za muške i ženske šegrte. Taj protest je tumačio delegat Ženskog pokreta gđa. Dragica Korač na plenarnoj sednici Saveza. Pomoću Ženskog pokreta organizovana je u Sarajevu sekcija Udruženja univerzitetski obrazovanih žena. Pretsednica udruženja u Beogradu, gdja Paulina Lebl-Albala održala je širi sastanak sa članicama Ženskog pokreta u novembru prošle godine. Isti dan održala je javno predavanje za žene akademičarke pod protektoratom Ženskog pokreta. Iza predavanja izabran je privremeni

АПРИЛ 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

39