Ženski pokret

vezi sa produžnim školama, a docnije osnivanje naročite škole sa internatom. Pomoćnice koje su već u službi, morale bi da pohađaju jedan ili dva puta nedeljno šegrtsku školu dok ne postignu kvalifikacije. Nastava bi morala biti skoro besplatna. Uporedo s time morale bi se regulisati plate prema kvalifikaciji. Sredstva za ovakvu školu morala bi da daju: Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja, odelenje za promet stranaca, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo poljoprivrede i gradske opštine. Obavezno šegrtsko doba otklonilo bi sve nedostatke koje sada osećamo. Mislim da žrtve koje bi doprinele pojedine domaćice usled smanjenog radnog vremena pomoćnice, neće biti preteške. Uticaj takvog vaspitanja koristiće gazdarici samoj i njenom domaćinstvu. Najteže bismo sigurno postigli zakon kojim će se odrediti školovanje, jer mora važiti zakon za celu zemlju. Pošto postoje kod nas među pojedinim banovinama jake razlike u načinu života, morali bismo težiti da dobijemo bar uredbu sa važnošću za svu državu, a na osnovi takve uredbe pojedine banovine bi izradile nove uredbe i pravilnike s obzirom na naročite prilike i potrebe dotičnog područja. Nesređene staleške prilike pomoćnica imaju rđave posledice u zdravstvenom i moralnom pogledu među našim porodicama i devojkama. Sa primernim vaspitanjem zagušićemo zlo u korenu i docnije nam neće biti potrebno da ispravljamo propušteno sa većim troškovima. Mlada pomoćnica mora da ima u sebi jaku moralnu otpornost kada traži hleb u najrazličitijim službama. Za vreme nezaposlenosti one bi morale da budu pod nadzorom da ih to teško doba ne gura sve niže i niže. Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja je izdalo mnoge dobre odredbe sa namerom da poboljša prilike. Već odavno je naredilo da se moraju zatvoriti privatne berze rada, ali na žalost, ta odredba do danas još nije ostvarena. U zakonu za suzbijanje polnih bolesti je odredba da se opštine većih gradova pobrinu za osnivanje naročitih domova za nezaposlene devojke i da stave na raspoloženje sredstva za njihovu zaštitu. Ako pogledamo u inostranstvo, vidimo da su tamo privatna inicijativa i javni faktori mnogo uradili na tome polju, čehoslovačka na pr. je školovanje domaćičkih pomoćnica sredila tako da su kod pojedinih zanatskih škola organizovani dvogodišnji večernji tečajevi. Nastava je podeljena u toku cele nedelje i traje svake nedelje sedam časova. U poslednje vreme je pokrenuo Središnji socijalni ured opštine Praga

naročitu akciju za devojke sa svršenom obaveznom školom i njima sprema specijalnu stručnu spremu za pomoćnice. Pozvao je organizaciju domaćica da se jave domaćice koje bi htele da prime besplatno u svoju porodicu devojke, pre svega sirote i polusirote, da se kod njih obrazuju za domaćice. Dva puta nedeljno morale bi ih pored toga slati u stručnu školu. Gazdarice imaju pravo da traže od tih devojčica rad, ali ih ne smeju iskorišćavati; kao nagradu dobiju dovoljnu hranu i higijenski stan. Središni socijalni ured daje za svaku devojku na četvrt godine Kr. č. 100 za odelo. Prema ovoj akciji socijalnog ureda vidimo da on ne smatra obrazovanje tih devojčica samo kao staleško pitanje, nego ga posmatra i sa socijalnog gledišta, prvenstveno kao preventivni socijalni rad. U Nemačkoj su probali drugi način: gazdarice koje su dobile naziv »majstor« ako su položile naročiti ispit, imale su isključivo pravo da uzimaju devojke kao šegrte za domaćinski posao. Šegrtsko doba je trajalo tri godine. Ovaj način nije mogao da se primi kao obavezan; uzroka za neuspeh je bilo više, a glavni je bio taj, što inspekcija rada u privatnoj kući ne može biti primenjena onako kao što je slučaj u industriji i zanatu. Već duže vremena u mnogim zemljama diskutuje se o pitanju »Ženskog službenog roka« koji bi trajao godinu dana 1 koji bi morala otslužiti svaka žena kao što muškarac služi svoj vojni rok. Za vreme toga roka bi svaka žena naročito izučila domaćinstvo. Ali po mome mišljenju je za stručnu spremu pomoćnice godina dana prekratak rok. Za što skoriju stručnu spremu domaćinskih pomoćnica moramo da se pobrinemo i iz razloga, što naša zemlja ima sve uslove da privlači Strance. Što više možemo da ugodimo strancima, toliko više imaćemo ih u našim krajevima. Jedan od prvih uslova da ih pridobijemo je vrlo spremna posluga. Najbolje plaćena mesta u domaćinskim poslovima po hotelima imaju Stranci, pošto naša posluga još nije dovoljno izvežbana. Ako zagledamo u berze rada, vidimo da se danas javljaju za domaćinske pomoćnice mnoge nezaposlene žene iz drugih poziva: švalje, vaspitačice, učiteljice, apsolventkinje raznih škola, fabrične radnice. Sve ove traže posao u domaćinstvu i često rade samo za stan i hranu bez novčane nagrade. To naravno nije u redu, jer sve ove žene smanjuju mogućnost, da se zaposle domaćinske pomoćnice, kojima je to jedini poziv i koje nisu zaštićene naročitom kvalifikacijom i diplomom. Broj devojaka koje traže posao u domaćinstvu stalno raste, jer neprestano dolaze novi sveži

MAJ—JUNI 1934

ŽENSKI POKRET

57