Ženski pokret

ред своје половине, наслеђује и део умрлог деде и бабе, који у овом случају не иде њиховим потомцима или другом пару деде и бабе, који су у животу, ако умрли потомке немају. Ако нема оставиочевих сродника ни из I ни из II линије ни дедова ни баба, наслеђује преживели супруг цело наследство. У свима случајевима у део наследства брачног друга урачунава се и све оно, што му из имовине оставиочеве припада на основу брачног имовинског уговора или уговора о наслеђу. Као претходни легат прелегат припада брачном другу и покретност, која се убраја у брачно газдинство; али ако су деца оставиочева жива, онда му припада од покретности само оно, што му је нужно за личну потребу. Супружник који је услед своје кривице растављен од стола и постеље или је разведен нема ни законско право наследства, ни право прелегата, Код овог прописа има отступања од изворника у томе, што је преживели супружник губио право зак. наследства ако је оставилац за живота поднео тужбу за развод брака или раставу на основу кривице надживелог супруга, ма да развод односно растава нису окончани; док се у Предоснови у овом случају говори о разводу и растави као свршеном чину. Ако, најзад, нема ниједног од Предосновом предвиђених сродника, заоставштина припада држави. Наслеђе у инокосним сеоским породицама, у породичним задругама, свештених лица и муслимана - Предоснова оставља посебним законима да га они регулишу. Нужним делом у наслеђу назива се део, који оставилац мора извесним лицима да остави док осталом својом имовином може слободно да располаже. Та лица су деца оставиочева, ако деце нема, онда његови родитељи. Предоснова наглашава да се под децом подразумевају и унуци и праунуци, а под родитељима и дедови и бабе и прадедови и прабабе; као и да се не прави разлика између мушких и женских нужних наследника, и брачног и небрачног рођења, Усвојилац је дужан и усвојеном свом детету да остави нужни део. Нужни део деце износи половину од оног дела, који би деца наследила по законском наследству, а родитеља трећина од дела њиховог по законском наследству. На нужни део имају два лица право ако се нису одрекла права наслеђа, ако нису по закону искључена или ако их није оставилац лишио наследства на закони начин.

Деца могу бити лишена наследства из ових разлога: 1) ако су оставиоца у беди без помоћи оставила, 2) ако су због злочина осуђена најмање на 10 година робије и 3) ако трајно воде неморалан живот; а родитељи, поред ових разлога још ако су и васпитање детета сасвим занемирили. Српски грађански закон право на нужни (закони) део признаје само законитој деци, а у погледу разлога под 2) за искључење из наслеђа прописује: ако се дете „харању, крађи и другим злочинствима дало“, не одређујући висину и врсту казне. Изворник прописује доживотно или двадесетогодишње заточење, док Предоснова, као што смо навели, 10 година робије. Нужни део мора бити остављен чист без икаквог услова и ограничења, а прорачунава се судском проценом. Брачни друг нема права на нужни део, али може захтевати пристојно издржавање, ако му ово није омогућено законским делом наследства или уговореним издржавањем за случај да надживи супруга или, најзад оним што му је тестаментом остављено. Да би се наследство узело у правни посед, потребно је да се код суда питање наслеђа расправи и да се изврши предаја. Ко полаже право на неко наследство, мора суду као вероватан показати основ по коме то право полаже, као и дати изјаву да се наслеђа прима. Изјава о прихвату наслеђа, једном дата код суда, не може се опозвати ни изменити.

VI. Поглавље о брачним имовинским уговорима Брачни имовински уговори су они, који се склапају с обзиром на брак о имовини а тичу се нарочито: мираза, узмиразја, заједнице добара, управо првобитне или стечене имовине, удовичког издржавања и наслеђивања. То је законска дефиниција брачног имовинског уговора по Предоснови. Обавеза склапања оваквог уговора није предвиђена, али ако се склапа, мора бити састављен у облику јавнобележничког акта, дакле писмен, формалан. Могу га склопити и вереници са дејством само ако се између њих закључи брак. Мираз је опет по законској дефиницији, оно добро (имовина), које заручница или жена, или неко трећи у њеном интересу заручнику или мужу преда или обећа ради олакшања терета брачне заједнице. Ако девојка која се удаје нема своје личне имовине, родитељи или дедови и бабе обавезни су да јој мираз даду, наравно према своме имовном стању. Ако ови

MAKT-A‘P®lL 1935

ŽENSKI POKRET

37