Ženski pokret

домаћој производњи, рађала и васпитавала децу, морала је одједном напустити свој дом и ући у вртлог привредног живота. Стара домаћа, па затим занатска производња замењена је индустриском производњом. Индустриска производња, која је почивала на принципима приватне својине, вишку вредности и анархији у производњи, условила је и конкурентску бобру човека према човеку око освајања тржишта за пласирање произведеног еспапа. Ради јачања способности у тој борби, морале су се, ради очувања велике вредности (зараде), тражити могућности. Та могућност нађена је у експлоатацији радне снаге: снижењу наднице и погоршању услова рада. И сад уколико су, смањењем надница и погоршавањем услова рада, животне потребе једне радничке породице сужаване, утолико се више осећала потреба за упослењем још кога члана породице ради одржања животног стандарда. Ту је, прво, била на раду жена, а затим одраслије дете. Али, уколико се та конкурентска борба све више заоштравала, утолико се јављала све већа потреба за још већим појевтињавањем производње. Па како су радници, путем својих професионалних организација и економским борбама (обустава рада). тупили оштрицу даље експлоатације, то је поседничка класа почела приступати механичкој (машинској) производњи еспапа. Уколико се пре, а нарочито после рата машинска производњз развијала, утолико се мање осећала потреба за човековом (квалификованом) радном снагом, а све већим запослењем помоћне радне снаге жене и детета, док је човек, муж, отац, остајао највећим делом беспослен. Жена и дете су били погоднији за увлачење у привреду, утолико пре што су били неотпорнији према експлоатацији. Као резултат овога имамо: уместо да машина буде роб човеку, а он да се што више посвети свом духовном и културном развитку, то је човек постао роб машини и бачен у беду и коначно пропадање. Какви су услови под којима данас човек и жена раде, и какве су последице тога стања може нам послужити као пример ово неколико података: Према извештају Уреда за осигурање радника за 1933 годину радило је за надницу 65.523 радника-ца по 8 дин. 76.339 • . . 8-14 . 77.981 ~ . 14—20 ,

За последњих 10 година наднице су пале са 40 —5О%. Катастрофално падање наднице почело је 1930 године. Какве су здравствене последице ових гладних надница види се из следећих података Уреда за осигурање радника: Од туберкулозе у нашој земљи болује годишње 600.000 лица, а од тога умрло је 50.000, што значи да je за 10 година боловало шест милиона. а умрло пет стотина хиљада! Истим процесом и у вези с тим пролази и жена интелектуалка и жена са села —сељанка. Нема те професије ни у привреди, ни у трговини, ни у науци где жена, напоредо са човеком, не учествује. Али нема ни већег страдања него што га подноси жена, нарочито она на селу која од звезде до звезде грбачи било у кући или у пољу поред плуга у мотике, и порађа се у бразди. За време рата жена је била та која је на својој грбачи понела сву тежину домаћег и друштвеног живота када су се сва културна и привредна добра непоштедно уништавала; после рата жена је била та која је, заједно и напоредо са човеком, подизала домаће огњиште и стварала културна и привредна добра. Учешће жене у привредном и културном животу друштва још пре рата било је огромно. 1907 године само у Немачкој било је запослено 7 милиона жена у свима гранама привредног и културног живота. Поготову после рата жена је постала привредни фактор раван човеку. Према томе нема тога питања друштвеног и државног живота које не тангира и не интересује жену исто као и човека па можда и више. Са тих разлога жена устаје и тражи неотступно своја политичка права, равна човеку. * Ми, жене, тражимо опште, тајно и непосредно право гласа. Хоћемо, као привредни, културни и социјални фактор, активно да учествујемо у решавању свих културних, привредних и социјалних проблема. Путем учешћа у јавном политичком животу, кроз пуну демократију и парламенат за нас није и неће бити свеједно да ли ћe се социјална и друга законодавства. уколико постоје, спроводити ужи вот или не; у доношењу нових културних законодавстава у циљу заштите, обезбеђења и несметаног развитка на културном и здравственом пољу матере, детета и подмлатка уопште, на социјалном, културном и привредном подизању народа уопште. За нас жене, мате

SEPT.EMBAR—NOVEMBAIi 193п

ZENSKI P0 K K E Т