Ženski pokret

У овој другој епоси, епоси диференцирања мушкараца, женин домен рада сужава се преузимањем знатног дела послова од стране диференцираних мушкараца, а жена се углавном бави свим оним пословима, који се подразумевају под општим називом домаћи, женски послови. Сем тога оне помажу и мушким члановима своје породице у њиховим диференцираним позивима. Трећа епоха у погледу еволуције поделе рада у људском друштву, јесте епоха диференцирања жена. Ова епоха је у своме пуноме току а ми смо сви њени учесници или сведоци. Тек у овој данашњој фази видимо како се из типа жене која се под општим именом домаћице бавила тако рећи свим могућим пословима, издваја тип жене професионалке једном речи преживљавамо епоху диференцирања жена по професијама. Наравно да ова епоха не почиње тачно онде где се завршава претходна, јер се у социјалном животу не могу повући тако отсечне границе у појединим појавама. У претходној епоси, епоси диференцирања мушкараца, као што је мало час поменуто, жене помажу мушким члановима своје породице у њиховим занатима, па затим постају и саме самосталне занатлије, почињу да се диференцирају. Већ у средњем веку, велики број, нарочито неудатих жена, активно учествује у производњи, зарађујући самостално свој хлеб, најпре на властелинским добрима, ткањем, шивењем, плетењем, а затим се жене појављују и као самосталне занатлије, нарочито као ткачи, везиље, посластичари итд. Али чим жена почиње ди се афирмира као самостални произвођач, наилази на велики отпор еснафа који се налазе у рукама мушкараца и ови поступци диференцирања жена, вековима остају само почеци. Тек у XVIII веку са продирањем машине у производњи диференцирање жена улази у своју значајнију фазу. Она се појављује у већој мери, прво у тако званој кућној радиности, која дозвољава жени да с Једне стране учествује у производњи, производећи робу код своје куће, а с друге стране да остајући у својој кући врши истодобно и своје вековне, домаће, „женске" послове. Али тек XIX век, век владавине машине и првих великих фабрика мења бивше стање ствари и у великим масама убацује жену у производњу. Замењујући мишићну снагу парном снагом, машина омогућава и физички слабијим женама, па чак и деци да раде упоредо са мушкарцима. Упоредо са женама и девојкама из народа,

које углавном одлазе у мануелне, фабричке радионице, стидљиво скоро крадом, крајем XVIII века осиромашене кћери буржоаских породица почињу да се лаћају позива. Немајући никакве стручне спреме, већ једино извесно опште образовање, које су добиле више као стални украс, као средство да се у друштву боље истакну, или којим су попуњавале бесциљност свога доконога живота, са том и таквом спремом оне се прихваћају позива који им је донекле бар био доступачан позива учитељице. Појмљиво је да је њихов рад одговарао њиховој спреми, а зарада раду, то јест све је то било оскудно, бедно, недовољно. Ма да су и оне саме разумевале да им само бољи рад може донети веће плате и бољи положај, њихови захтеви за стручним образовањем дуго су остали неиспуњени Тако је на пример у Енглеској прва женска учитељска школа званично призната од државе, отворена тек 1846 год. Свакако да до овога није довела пожртвована борба неколико жена, већ поражавајући факт који је доцније дошао до изражаја при попису становништва 1851 год. да је два милиона жена без икакве стручне спреме морало самостално да се издржава. У исто доба од прилике жене стичу још један нов домен за своју делатност. 1853 год. Међународно друштво телеграфа прима у своју службу жене као телеграфисткиње. Ово нагло продирање жена у разне домене друштвених активности није диктовано никаквим сентименталним, већ чисто економским разлозима. Капитализам је одмах уочио користи које му је жена као радник могла да пружи: улазећи у позив неспремна, жена је увек била слабије плаћена радна снага, задовољавала се мањим и као радник се увек лакше и потпуније дала експлоатисати; а с друге стране беда и немаштина градскога становништва приморавале су жену да се прима позива под свима условима. Стога надирање жена у разне позиве иде током XIX века невероватном брзином. Тако је на пример у Сједињеним Америчким Државама од 1870 до 1890 год. број жена запослених у разним позивима ишао овим током: број жена секретара и писара порастао је од 8.016 на 64.048; књиговођа од цигло 77 на 27.777; типографа од 7 на 21.185; разних чиновника од 414 на 4.875; лекара од 527 на 4555; књижевника и научника од 159 на 2725; новинара од 35 на 885 итд.; а овај пораст, учињен свега за двадесет година пред крај прошлога века ишао је стално напред и никако се није умањивао.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

АПРИЛ-ЈУНИ 1936