Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ОРГАН ДОБРОТВОРНИХ ЗДАРУГА СРПКИЊА.

ОДЗИВИ НАШЕМ ЛИСТУ.

»е ћемо тајити, да смо мало и зебли за ствар, кад смо одиочели ; ал сад смо се већ охрабрили, јер видимо, да нас са свију страна предуеретају топли одзиви, да нас скоро сва наша јавна гласила ноздравл:.ају добродошлицом, па то нам улева вољу и снагу, да истрајемо на том нол.у, а то нас и учвршћује у вери, да смо ногодили пут, којнм ћемо доспети леишој срећи, бољем напретку. „Застава“ нас је још пре зачетка охрабрила својггм чланком „Нов покрет.“ „Браник“ нас ] е оснажио топлим лтоздравом при објави листа, а обрадовао нас је и симнатичан усклик „Стражилова“, „Јавора“ „Нашег Доба“ и особито нам годи топао одјек иосестримке „Босанске Биле“. У том колу браће своје посветио је и „Србобран“ два стуица свога листа чланком „Удружење Српкиња“ бр. 78. од о. г. нашој појави ими га рад његове оиште вредности исносимо у целости, да Се тим охрабре иаше Српкпње у своме даљем раду и да виде, како су им браћа радосна и усхићена, што им се и сестре придружују борби за опгати бољитак и напредак. Чланак тај гласи овако : „Културна иеторија одавна је обиљежила, да је удружење први и најглавнији уелов цивилизације и друштвенога напретка. Без удружења не би ее данае дичио деветнајсти вијек са толикијем евојијем умотворима и стечевинама иа пољу индустрије, трговине, пољоделетва, вјештине, науке и књижевности. Без удружења не би било општина ; да, неби било државаи народа, да се у борби за свој опстанак за своје племе, своју народност, свој језик, евоју вјеру, боре против онијех, који хоће да им те њихове светиње одузму.

Но на жадост у развитку човјечанства гајило се удруживање само од једне половице људства и то од мушкараца, дочим је другаполовица била у ко.ту удруживања и дружевне борбе само насивно уплетена а то су женскиње, којих је ово удруживање било ид у породичном делокругу или на јавцим мјестима у забавама. Женско се није удруживало у борби и у раду за иолитични оистанак своје домовине; вјере и народности иије учествовало удруживањем у културној борби човјечаиства за науку, вјештину, индустрију и за развитак осталијех привреднијех грана на културноме стаблу имовине толикијех вијекова. Тек у најновије: доба ; од како сс указује иотреба да у ирцроди и у друштву вал.а екснлоатисати сваку снагу —' опажа се живи нокрет и међ женскин.ама, које у борби за оистанак номажу својој другој половици, наиме мушкарцима у свему ; што је до сада само овима купило бореначелу, жуљило руке и грбило грбачу. Код напреднијих народа учествују веЕг у велико женскиње у књижевности ; науци и вјештини; па судјелују удруживањем својим и у раду и у борби политичкој за обрану своје народности. Од најновијег доба и ми Срби можемо се подичити са нашијем Срнкињама, да се и оне удружују у задруге ; које на својој застави истакоше иајилеменитије цијели. У Банату ; Бачкој; Сријему па и у Србији образовале су се задруге Српкиња за подизање домаће индустрије, за његовање рањеника ; за потпомагање и васпитање срнске сирочади. које су остале без оца и мајке. У најновије доба ; иницијативом добротворне задруге Српкиња 'Новоеаткиња, покрећу наше Српкиње и своје јавно гласило под насловом :

БРОЈ 2. У НОВОМ САДУ 1. МАЈА 1886. ГОД. 1

ИЗЛАЗИ: сваког 1. дана у меседу на целом табаку.

Цена је годишње 1 Фoр. или 2 динара у сребру. Рукописи и иретплата шаљу се на уредништво.