Ženski svet

ИЕ __КЕНСКИ_СВЕТ 18

како дете заповеда елушкињи ово или оно и како сматра за понижење, да с њоменп говори и увек се према њој господски понаша. Учини л' му ова вреда или ако неће да учини оно, што његово господетво хоће, онда или ју бије или ју пеује. Лепа похвала!

То је дете у стању и налагати шта на слушкињу, ако ова неће, да му учини по вољи. Шта више ако се потужи родитељима да слушкиња неће да га послуша, родитељи ју пепсују и тако дете мало по мало постане господар над слушкињом а и над родитељима. Јер тим тужакањем оно примора родитеље, да испсују слушкињу, а преморавање је господарење. Само једанпут н ка не ураде, како је детету воља, оно ће да легне на земљу и да се ваља и бацака.

За то ваља дете навикнутп, да оно не сме бити пп према слузи ни елушкињи господар, него нека и њих сматра за старије од себе, које ваља слушати. Кад се дете тако навикне онда ће још мање моћи и помишљати на самовољу према родитељима од којих му долази све што има, којима пма, да је захвалан за своје биће, за све.

Види ли дете какву лепу хаљину или друго шта лепог у другог детета, одмах се породи у њему чежња за тим и он гледа, да од родитеља излаже, ма на који начин. Овај се случај дешава више код женске деце него код мушке. Оне су више заузете за лепе хаљине, лепе траке, ципеле и т. д. него мушки.

Учини л им се једанпут по вољи и то за то баш што су они хтели, онда долази одмах пи друга п трећа жеља, а лепо каже енглеска пословица : „ЈЕ 15 сачјег [0 зирргез5 ће бтзе дезте ап Е0 запзју аП сав (оПол 1.“ Лакше је угушити прву жељу, него испуњавати друге, које за овом долазе.

Дете требе навикнути, да оно нема никаквих жеља, ал зато не треба ни да

оскудевају у ономе, што је најнужније. Ако је тако навикнуто и ако је навикнуто, да је и с малим задовољно, онда му неће ни упасти у очи, како њега другарица има лепшу хаљину од њепи т.д.

Баш ако би се поред свег тога породила чежња у детету за хаљином или

другим чим, то треба разборитим разлогом ·

убедити дете, како је та жеља његова неоснована, како родитељи знају, шта треба дете, да има, па кад једанпут рекну, да то не треба њему, опда нипошто не треба од тог одустати. Ни плач, ни улагивање од стране детета нека их че натера, да од свог одустану: јер ће тиме дете опет почети господарити п жеља се његова свака испунити мора.

Не ваља ни тај поступак ако ко рекне; ако се поправши, добићеш. Дете ће се онда за неко време поправити само, да постигне своју цељ а чим постигне одмах ће бити као што је и било; јер га за то време није уверење поправило, него жудња да постигне своју цељ. После ће бити можда, још гори, да би се опет дала при лика, да се поправи, те, да опет шта добије. Много је боље, ако је дете зато добро, што је само увидело, да је родитељима мило и да онда хоће сами, да му коју радост учине. —

Испуњавањем детињих жеља снажи се у детету самовоља и тежња за господарењем, што се не семе никако допустити.

У опште се ваља чувати од тога, да дете не господари на дому; јер где је тако, ту нема реда, ту све иде натрашке.

Самовоља детиња јесте плод рђавог и погрешног васпитања домаћег.

Особито матере ваља, да се чувају да им деца не увиде слабу страну — превелику љубав и претерану нежност — јер ће тако најлакше деца господарити а матере слушати у место, да је обратно.

Иван Мартиновић.

а о у

огод је рад да му ћи добра дома. ћица буде, нека је сваки дани ~ сваком приликом опомиње на дужности добре домаћице, и нека је научи још код своје куће што је најпужни-

КАКО ЋЕ НАМ ЕРИ БИТИ ДОБРЕ ДОМАЋИЦЕ.

је умесити, скувати и пспећи, а ту је хлеб прво, јер начини здраве п оне, које га месе и оне које га једу, — и да зна, да ће се простом и чистом храном не само сачувати од сваке болести и заразе,

~ ЊЕ