Ženski svet

и иоверење и како су иостале споеобпости, којпма се ствара нослушност у мојој природи? И ја налазим, да је то све потекло ноглавито из одношаја, који постају између нерасудног детета и љегове матере.“ Кад све ово расудимо, опда доста јасно виднмо, како је млади краљ српски па и сама Србија дошла у неприлику са брачне размице родитеља краљевих, јер је краљ на путу, да се лиши најлеише детинске насладе, да напусти мило, слатко и топло материно крило, које би га слагко нодсећало на материнску љубав кроз сав век а Србија је на путу опет да добије унравитеља, који неће имати онолико ми-

лоштс, оиолико љубавм и колмко се то очекује од краља који ће за крју годину да понесе судбу целогнада н цсле државе, која је тек у зачетку свог развмтка и коју очекују тако важни задатци! Мн сву наду иолажемо на здраво ра* еуђење пародних носланика, који се данас скумљају у Београду да реше међу другим и ово важно питање, од кога зависи вели* ки део будућности народне. Њихово родољубље казаће им пут а срце ће им тумачити, како ће га решити у корист бољег васпитања краљевог и лепше будућност народне.

СЛИКЕ О ВАСПИТАЊУ.

НАПИСАО ДР. Е. ХАУФЕ, ПPEBEO Ј. КЊЕЖЕВИЋ.

ЗЈМр колски живот се није ни у једној земљи тако развијао брзо, као у tPjSr Немачкој. Велики филозофи, славни Ч>Ј педагози, чувени песници, многи вештаци ти сви данас утичу јако иа јавне школе. На све стране провејава дух напретка, знања: науке и вешгине. Дете још у кући родитељској добије прву тежњу за знањем. Већина изображених родитеља иримером и поуком поучавају своју децу: на једној страни отац поучава сина, а на другој мати ћерку. Истина, да ће се наћи што и за ку ђење, као н. up. Енглезу ће пасти у очи, што није дословна чистоћа у кући и врту; Француз ће замернти непотпуности дру штвеног живота ; Италијанац ће замерити, што је кућевно изображење иедантно, укочено и озбиљно. Ио зато нас теши, кад ногледамо, како се Немица као мати брижио стара и све te жртвовати за добро свога детета и задовољство свога мужа; кад погледамо како жена каковог званичника од јутра до мрака ради у кујни, башти, дворишту, како се мучи све за своје дете, ако је мушко, па хоће да иде на науке, ако је женско, да буде нотпора и рука помоћи cboj'oj* матери Тежња за науком и знањем продрла је све слојеве народа и сви су тог уверења:

да знање даје изображење, а да школа изображава и подиже човека. Наука је већма продрла, али по изображење духа и срца, ово још није доста, треба да је изображење духа и срца нут науци. Што ово последње није ухватило сталног корена, што изображење није самостално, смета много и разноврсност у изображавању. Тако у једној иородици ћеш наћи мајку, деду, тетку и друге. Ови дете на свој начин васпитавају, а од свега отме маха зло. Нема дакле јединсвеног изображења, па му то шкоди његовом душевном развитку. Тако исто ћеш наићи како жене и девојке проводе време у бесносличарењу или каковом плетиву, којеР ће да буде дар нпр, за имен-дан, рођендан и т. д. Ти женски радови немају материјалну вредност, због њих се губи често и здравље, а сметају изображавању. Зато би боље било, да се те ствари замену библиотеком, а нословање са читањем. Питање о женском образовању није још решено, организације и уређења око решења тог питања су још само предмет разговора. Основ женског изображења, који је заиочет још у родитељској кући и у школи, уједно служи и за даљи душевни напредак и због тог се многе о« дају на слушање виших завода, које са највећом збиљом слушају и са нотпуним успехом сврше, а особито се у знањима

293

ЖЕНСКИ СВЕТ

294