Ženski svet

Ову мисао, прихваћа и наш лист ~ Враник“ у своме овогодишњем 7 4. броју и додаје, да би ваљало бар ми Срби и Хрвати да оснујемо заједнички тако једно културно друштво, а сећамо се, да је овај лист и ирошле године, једном приликом. позвао наше црквене ошптине, да у својој средини подижу забавишта за нашу децу те да их тако сачувају од штетног утицаја туђе културе : а видимо, да се и у Србији нодижу иаши најугледиији људи, (к.ао што је и бивши министар Чумић,) и раде на томе, да се заклони срнски живаљ у Маћедонији. Ово су све јасни знаци, како је и наш народ пренуо и осетио иотребу, да се брани и чува од туђинске културне струје, која је тако силном снагом нагнала на наш народни живот са севера и југа, да је бојазан ушла, е нећемо јој одолети, ако почасимо још коју годипу само, јер за то куцају већ последњи часи ; па за то смо и ми иошли, да ионудимо своје умне силе у обрану народне части и имена. Ми судимо, да је наш иарод овамо својом дугогодишњом политичком, а скоро бесплодном, борбом тако отунио, да ће се тешко моћ’! нокренути, да новом снагом, каква се ту и тражи. етуни у борбу за сврј културни живот. Наш суд потирђуј у. ето и Факта, да се иоред свог обавештавања и напрезања наших јавних гласила, за шест година дана није ни у једном крају покренуо ни један човек, да поради делом у прилог ове нлемените мисли и да нодигне на рад за одржање свог имена и најужи круг наше мушке интелигенције, ма да сви тврдо верују, да нас тај немар на културном иољу, у данашњим нриликама, може стати живота. Нама наш народ овамо изгледа сад као оно изнурен војник, који је од штрапаца, глади и несиавања резигнирао на свој живот, на мирно чека непријатеља, да га опрости бедног живота. Отуда ми и мислимо, да ће и поред најбољих и пајубедљивијих разлога наших јавних гласила протећи и други шест година, док се и опет сети каква душа од уплива и угледа, да поведе коло наше интелигенције на ову снаеоносну мисао, а држ.имо, да за нас Србе с ове ст jane иије ни нужно ни нотребно, да

подижемо сад нове заклоне за културну обрапу. кад имамо већ законом утврђене бедеме у женским добротворним задругама, које су поред хуманих страна своје задаће узеле у свој оквир делање и културну задаћу данагање гготребе, тј. да подижу ма.годечије школице (чуваришта и забавигата,) на које и ова предложепа културна друштва смерају као на иајсигурпији отпор туђинској културној павали. Кад дакле већ имамо приличну гомилу (15 задруга) законом ујемчених позиција народне обране за нову килтурну борбу, које су поседнуте одморним и одушевљеним борцима за бољу народиу срећу, нашто онда ионово апеловати на стару изнурепу снагу и одушевл>авати ону масу, која се већ црилично заситнла јавне радње. По нашем мигаљењу, ваљало би да обратимо, бар за културну борбу, сву иажњу своју на нашу женску ноловину, која је н одморнија и одушевљенија и према ириликама и иогодиија за то, него мушка страна На женскиње се не погледа с висине оним подозрењем, као на мушке, а не- може ни државии карактер да поднесе, да се оном силом и снагом излази пред женскиње, с којима се обично нолази на мушке покрете, па ма да су н најневиније природе, и отуда и држимо, да ее из самих политичних обзира ие би муш кима данас ни дозволило, да склапају засебна културпа друштва, која смерају на ироширивање наредносне свесгп. За то би наше мњење било, да се свим снлама поради, да се у свима крајевпма нашега народа с ове стране, иа наравно и међу браћом Хрватима, у сваком већем месту подижу добротворне задруге са смером хуманим и просветппм, које потиомогнуте својом интелигенцијом и евојим црк веним општинама за кратко време могу подићи забавишта и заклонити тако наш иодмладак и нашу будућност од пзвесне иронасти, која му сваким даном ближе корача. Само ћемо на тај начин н тим путем, ио нагаем мњењу, за пајкраће време, створити себи сигурне бедеме за своју народну екзистенцију у овим крајевима, где нас је туђи живаљ тако спажно онасао и љу~

Вр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

115