Ženski svet

ЧИТУЉА.

Ана Дуиђерска ћерка удове Јулке Дугферске, која се ове јесени иреселила из Сентомаша у Нови Сад, преминула је у цвету младости своје у 22. години живота 21. децембра 1891. г. Њен прерани свршетак растужио је све познанике и пријатеље. Лака јој црна земља била! Ника Joeanoeuß. Црни лист долети нам из В Кикинде баш на св. Стевана и објави, да је тамо преминуојпосле кратког боловања први дан божића у својој 56. години живота Ника Јовановић ириседник кр. суда у миру бивши конзисторијални бележник епархије темишварске, сенатор негдашњег ,вел. кикиндског диштрикта, бивши иредседник срп. правосл. цркв. општине в. кикиндске, старатељ школски, члан „Матице Српске“, члан срп. нар. иозоришта и т. д. Ника Јовановић је један од оних Срба чиновника који су са свога челичиог карактера и народносног поноса у доцније доба размештени били ио најудаљенијим крајевима Угарске. Беше један од најревнијих подупирача сриске народне наставе у своме месту; потпомагао је богато срнску књижевност, јер у њега се могу наћи сва боља српска дела. Суделовао је при стварању вол. кикиндске добротворне задруге и био јој једве године перовођа. У огнпте, одличан родољуб, ноштен карактер, л>убљен и поштован син свога народа. Лака ти била црна земља драги наш Нико! Вечан тн спомен!

ОДГОВОРИ.

Гд. Ст. Ж. Ст. Ђечеј. Примио сам рукописе и употребићу их, хвала ти! Јели, Вуковар. Не вал>а баш тако претеринати у хвали ггојединих личности, кад нема уједно и дела ту, јер ће се тако свет размазити, па како ће те онда корети, ако попусте у одушевљењу? За то изостављамо донис. Најпосле, валда је време да се прикажете својим правим именом; јер иначе не можемо Вас примати у круг сарадника. Овакав је књижевни адет. С овим бројем ступамо у УИ. годину нашег живота. За ово време од 6 година дана стекли смо искуство, да у нашем народу с ове и с оне стране Саве не рачунећи Србију, која има свога женског органа „Домаћицу“ има једва 700 Српкиња, које се интересују за народне јавне ствари, које осећају женског поноса у себи и које теже, да се у својој књизи, у своме духу даље изображавају, јер за сво време од 6 година није укупан број претплатника достигао циФру од 800 из крајева Аустро-Угарске, Босне и Херцеговине, где живе преко два милијуна српских душа и где је, с изузетком Босне и Хсрцеговине, понајјача интелигенција народна. Шта је томе узрок? Ми држимо, да је криво и неродол>убиво, образовање нашег женског света с ове стране,

јер су већином добиле васпитног шлиФа по туђим заводима и клостерима, друкшије не можемо да судимо. Ето, ми имамо и у најмањем месту по 2 3 Српкиње вичне књизи, а по варошимаих имамо на стотине, које ваљало да разбирају, ако ништа друго, а оно бар, шта им вредне и родољубиве сестре другарице чине и делају у својим задругама, или које би свога српског ноноса ради ваљало да држе тај једини с ове стране српски женски лист; та, врага, баце такве домаћице годишње десетинама на туђу књижевност, а стотинама на друге непотребне и луксузне ствари, а неЛе да жртеују једну ФОрИНТу годишње на срп. женски лист! Где је дакле ту срнски понос?! Ми смо за то и ставили тако малену цену листу, која се ни код великих народа не може наћи, што смо рачунали, да ће се од пуног милијона Срикиња наших с ове стране, стећи око овог подузећа бар хиљадити део, т. ј. да ће их бити хиљада претплатника, иа ни то нисмо постигли за свих минулих 6 година. То нам је и жао и срамота; јер лист се не може дизати и усавршавати с таком потпором, која једва покрије потребне трошкове око штампе, поштарине, администрије и експедиције, а за сараднике и уредника, тек ако преостане у чисто годишње 150 —200 Фор. Кад се одрачуна ту још оно, што се скупљачима и књижарама као рабат даје, и оно, гато сваке године по 30— 40 ф. пропадне на дугу, онда не остаје за раденике никад више од 100—150 ф. годишње за њихов труд; а зна се, да један човек не може све то савладати, и све писати и да се данас не може тражити и изискивати ни од кога, да ради бадава. За то се и онет обраћамо на наше Српки ње, да се оие заузму за скупл>ање претплатника у своме кругу и молимо најучтивије наше дојакошње претплатнице, да овај наш и њихов лиет нрепоруче својој околини при састанцима. Ово се сестре, Вас ради и ваше славе и покренуло, како да се и ви Српкиње можете подичити иред страним светом, да сте толико у култури ојачале, да имате и свој орган, кроз који се разговарате, унознајете и којим пратите културни и хумани нанредак свога народа и човечанства. Дед, иокажите, селе, на делу, да имате српског поноса и да се интересујете за благо и напредак свога милог народа! Цена је листу означена у оглавл>у, а лист ће и дал>е, као што смо у последњем броју од прошле године означили, излазити, на овако великом табаку, једаннут месечно. Овчј 1. број шаљемо свим дојакошњим иретилатницима и молимо их, да нам одмах врате, ако ие мисле даље држати, аке мисле држати, молимо, ди нам иошљу иреталату до 20. фебруара о. г. како би се знали равнати са штамиом 2. броја. У Новом Саду 1. јануара 1892. Уредништво.

16

Штампарија др. Павловића и ЈоциКа у Новом Саду.

ЖЕНСКИ CBET. Вр. 1.