Ženski svet

штвеној, те ће се тако друштво нренородити и поћи јачим полетом својој културној и моралној мисији, која му је овде наземљи самим вишњим промислом одређена. Радовали би се, кад би у тој култур-

ној утакмици видели удружене и наше Српкиње, јер смо уверени, да и оне не би биле постидне пред образованим светом са својим узоритим голико пута у свету јавно похваљеним радом.

РЕЛИГИO3НO И MOPАЛHO ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКИЊА. ПО НЕМАКОМ ПИШЕ С. Ж.

7. Умереност , Умереност је то, кад се жеља и страсти подчине уирави ума и мудрости. Она се састоји у мудрој употреби свега онога, што за ногребу, ужитак и радост живота служи. Умереност у потпуном смислу речи је врло важиа дужност, јер од ње зависи наиредак и усавршење човеково, њетова врлина и срећа у животу. С тога се има умереност зарана у колико се то на женскиње односи ]ош у млађаном добу неговати, како погледом на радњу, тако. и још више, погледом на штедњу, јер „боља је штедња, него и добра радња и . Што се тиче умерености и задовољства, она се састоји у мудрој и разумној уредби живота, а понајпре у умерености у јелу и пићу. Истина, да није могуће свагда код младежи у свакој појединости тачно определити, колико је баш преко нужно и потребно, јер овде много зависи од особености (индивидуалитета), навике и њенога развијћа; али може и мора за основу важити, да се више не упогребљује и не троши, но само онолико, колико је потребно, да се животна сиага одржи и рајвија; на да се на онакова јела и иића више нази, која су iio здравље бол>а, него на онакова, која су укуснија и скупоценија. Ако тако бива, оида је већ сувише Што се нак одиоси на умереност ногледом на редовпу радњу у свима пословима и занимањима, то је и овде исто тако важно. Рад вал>а да буде одмерен, како у свом обиму, тако и у односу на његово лакше или теже савлађивање. Ово је последње важна ствар, која се матерама и васпитачицама за тачно одређење у погледу на поједине личности ие може довољно препоручпти Најбољи начин и средство, којим се велика важност умерености осветљује, јесге живо очитовање противно тој врлини неумереност. Неумереност је лудо господарење над дарованим нам здрављем и животом, или удар у наш природни састав телесни. Пороци, који се из неумерености рађа]у, јесу: прождрљивост, облапорност, иијапство. Сви ови иороци воде греху, суровости и убијају сваку врлину. Благосгање нашега тела захтева једнаку ноделу дана иа добре и нужне радове, на јело, друга уживања и крепећи сан. Пример родитељски и васнитачки највигае ће учинити, да се у млађаном срцу те врлине укорене. Најстрожија справедл>ивост, баш и у не врло знатним околностима, као у препиркама и размирицама при игрању и тд. међу децом, а и према другима, има се обдржавати, иа с тога би умереност и самовласт над самим собом требала да буде вазда главна особина оних. којл децу васиитавати желе. 8 Иостојанство , снаго душевна. Ако матере и васпитачице са женском децом иежно не поетупају, може се у њима лако окрутност карактера и нритворство залећи, шго се ни са телесним, а пона]мање моралним васпитањем не слаже. Женском карактеру не доликује онај сувише слободпи и одважни дух, који гони на јуиачка дела, још мање пак она поносита и горда трпељивост, која допадање нублике тражи и нотребује. Женском карактеру је нужна она весела и чиста снага душевна, ко]а неодклоњиве опасности отвореним очима гледа, и готово је, да бурама и неугодностима у животу одолева. Снага ова постизава се правилним и зрелим еуђењем о правој важности ствари, и

Вр. 6. ЖЕНСКИ GBET.