Ženski svet

дима, Но и гимнастика није оправдала оне наде, које су се на њу полагале и од ње очекивале. И Немци, најватренији њени поклоници, ночели су се у њу разочаравати. Педагози и лекари сасвим је сад одбацују. Чак и Французи одрекли су се школских батаљона, којим су се некад усхићивали. И Немци су сами увидели своје заношење гимнастиком, па у журналу „Gresunđheit“ (бр 19) Dr. Кинер у Франкфурту иа Мајни предлаже нови метод васпитавања. Значи, да су се свуда сви поколебади ' а то опет значи, да је гимнастика нешто неподесно и несувремено. Један од услова новог система васпи* гања и образовања састоји се у замени сваке врсте гимнастике, и у увођењу нај разноврснијих дечјих игара. Као што је иознато, ову је мисао раније исказао нроФесор ЛесхаФт у Петрограду и Dr. По кровски у Москви. Мора бити да су се „плодови гимна етике“ обично показали горки, кад такав кори Феј и иатриота, као што је понемчени Француз Дибоа Рајмон узвикује : „са хигијенског гледишта, мегод шведске гимнастике је излишан и штетан већ и по томе, што и месго сгварно корисних вежбања тела, он нам даје један читав ред вештачки свезаних покрета, који су често штетни већ по томе, што нриморавају педагоге да забораве, да се, како ири употреби шведске гимнастике, тако и без ње, целокупно физичко васпитање младежи находи у за бораву; са гледишта медецинског, ова гимнастика је просго шарлатаиствоЛ Гимнастика шарлатанство! Идол, коме смо се до синоћ тако усрдно клањали, данас је бачен у прах!. . . На место гимнастике, до извесног узраста, а нарочито у иериоду детињства, сви лекари и педагози саветују оставити децу игрању и то најразноврсиијих игара. Разочаравши се користи гимнастике, ночели су чинити испитивања у историји и пронашли, да стари Грци, који су се ирославили савршенством свог физичког и ду ховног развића, нису се сасвим занимали систематичком гимнастиком, него обрнуто, па првом месту у њих биле су игре. У том циљу они су заводили: скакање, трке,

бацање диска, хрвање, игра мачем ; нарочито дакле оне игре, које се и сада свуд допадају деци и практикују се особито у селима. У старих Римљана, иетина, покретне игре нису се развиле до народног надметања, као у Јелина, али код њих, у средњих виших класа, упоредо с војеним вежбањем, игре су сачињавале такође неопходан део свакодневног занимања у свима узрастима. Знамениги Сципио и Меценат сваки дан су се вежбали игром с мачем пред јело, наравно, поред осталог, и ради изазивања аиетита, ради бољег варења и циркулације крви. Прво и средње доба хришћанства иало је било у аскетизам и сматрало је, да није дозвољено ни достојно бринути се о развитку тела; шта више, го се сматрало као знак безбожности. Али инак у току тога времена угледпи државници много су утицали на развитак игара, Тако н. пр. Јустинијан је законом уништио неке раздраж љиве и узбуђене игре, да бих место њих увео покретне. Карло Велики и Луј Свети нрепоручивали су свом народу вежбање у покретним играма, да би уздигли њихову снособност за војене вежбе, побољшали здравље и развили лакоћу и окретност. У време крсташке војне ритери су се занимали љубављу, а народ и грађани с великом симпатијом упражњавали су игре с мачем за ојачање свог здравља. За време италијанског преиорођаја наука и вештина такође се играло с мачем и другим играма. Гете такође забављао се тим играма у Верони. Лок, Русо и Песталоције гледали су у играма средство за умањивање штете од цивилизације. Од сувремених народа и сами практични Енглези не симпатишу систематичкој гимнастици, и више воле развијати своју младеж играма (крикет, ножни мач, теинис) и на разноврсним телесним радњама (пливање, сплав на чунићима, јахање), а енглеска сматра се као најугледнија у погледу хармонијског развитка духа и тела. А у нас (т. ј. у Русији) међу руковаоцима васпитања још нису утврђени стални погледи у иитању у ира вилном физичком развићу деце. С тога је нама (т. ј. Русима) још лакше одрешити се наметнуте и досадне гимнастике, а

146

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 10.