Ženski svet

ради за племениту ствар. А нека му служи на част и задовољно нризнање, које су му за другарице изразиле на скупштини тијем, што су оне исте госпође, које су еастављале одбор по кретач, изабране у нову управу. И тако нови

управни одбор састављен је овако: гђа Јелисавета Симић, нредсједница; гђа Олга Петрановић, иотпредсједница; гђа Милица Кнежевић, благај ница; гђа Ана Катурић и Олга Марчетић, одборнице, а npo®. Стеван Јавор, перовођа. „С. Гл.“

ИСПОВЕСТ.

ш итају ме: што ја жене (Pq) ко бајаги карам, И сам себи црну пакост И тешкоћу стварам ? . . .

Београд

Зар ја, на да жене ружим?, Ја 7 да с њима војштим?.. Ја, што гледам иоглед један Сладак да извојштим ? ...

Не знам ни сам, како да се Целисходно браним, И ту мржњу против мене Без noua сараним.

Но ; то није псовка, није. Су чим зубе тупим, Јер што више карам, кудим, Све то слађе купим!

Хајде да се сад пред Вама Исповедим смерно, И да збацим с душе, што је Мало лицемерно,

Др. Казбулбуц.

НА РАСТАНКУ.

брда мирисава, Збогом и ви красне доље, По вама сам скакутао Млађан, чио, добре воље. Збогом тићи славујићи, Збогом траво, збогом цвјеће, Никад можда, никад више Очи ми вас виђет не ће.

Збогом друзи, мили друзи И у збиљи, и у шали, Нашег жића кратке сате Уживати ми смо знали. Хај, колико пута само Поред јасних, танких чаша, Орила се на све стране Бурна српска пјесма наша!

Збогом и ти, злато мило, Ох, колико слатких часа Провео сам поред тебе. Слушајућ’ ти слатког гласа. Ма у коме крају био И у дану и у ноћи На тебе ћу мислит’ само И на твоје црне очи .. . Свет.

ЗАБАВА.

Цртица из Мостара.

€јети се човјек дјетињства ..., сјети се оног млађега доба ..., сјети се многог чега, па му дође воља да ирича, иа и ја ћу из мог детинсгва нешго да причам. I. Стара Милиница, била је некад међу првијем женама Била вам је она свуда и прибрана и стимана, као да је била баш из најбогатије куће. Иза покојног домаћина остала је са је динком сипом а више никога ни имала није. Није баш да јој је стање било тако

МАТЕРИНА КЛЕТВА.

добро, ама опет се није могла ни иотужити; оно, што јој је било најпрече, имала ]е а шта би јој више и требало? Син јој Перо бијаше драг као зеница у оку; чинило се, да би и душу извадила и дала, само кад би то њему затребало. Као јединак!. . . Па да видите, није ни он њу рђаво гледао, него баш као да је хтјео, да јој једиако врати љубав за љубав. А и био вам је то красан момак! Висок, бого мој, впсок, што но веле, као јаблан, а здрав као челик. Главу му ггокриваше густа и црна као угљен коса.

170

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. п