Ženski svet

ре лишће, ал датуле круну носе, јер су краљице! Бодљиви кактус нужа по каменитом плоту, а бршљан <*е пење по високим зидинама и древним рушевинакријућ’ лиснатом завесом свежег живота стару славу Дубровника! .. . . Из голих стена алоје ничу и танким жилама парају камење, а из тврдог им срца, сваких сто љета, диже се мотка пуна цвета, кратког века. .. А круто, ме<нато лишће тих столетних пагника летњих жега, не служе им махалицом, да се узајамно хладе, ко друго лишће . . . Алоје су проклете, одрекле се матере земље! . . Гордо Петка стоји по сред кршних каменитих гори, јер је јединана обали далматинској зеленим венцем украшена,. .ua се у мору огледа, како ]ој накит доликује, борова шума и тмагте чемпресе. Од православне цркве, што на венцу Пет ке беше, оста брегу само име Свети тељке ! Граната се дрва ређају по широким Лапад, Фебруара 1896.

доцима, тим горским степеницама, а по њима се мека трава, ко зелепи ћилим пружа, утканим шаренилом. Маслине се са смоквама грле. . . . са бадема цветни снег пада, а међ’ њима воћке стоје, као ките од румевих ружа. Лаворика, јоргован, мирта са ситним се надмећу цвећем, цела природа мирисом дише !..... Глас тичица свуд се ори, самим зраком млади живот бруји, тајанствено миље бајним пролећем струји ! . . Осаеа во вишњих, и на земљи мир !.... А то плаво небо дубровачко, што га лепшег’ видит’ није, и оно се у славу тог пролећа смеје, ... па не знаш кад је лепше, ил’ uo дану, ил’ но ноћи, кад се јарко сунце ил’ бледи месец по њему шеће, а ситне га прате звезде, које овде јаче трепте. . . . Снустиш ли очи доле, друго се небо створи, јер сад но тихом мору сјајни месец плови. ... 0. С.

СЛАВА СВЕТЛОМ ДОМУ ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОША.

1696-1896.

У Новом Саду 2 јануара 1897.

Знате л’, сеје, ову земљу, Над којом се срећа вије ; Знате-л’, сеје, оно стење, Које српску славу крије? Знате л’ где је слога света, Где су српски алемови, Где не влада злоба клета Где су српски сок лови! Знате-ли јој владаоца, Витешиог им Госоодара ; Знате л’ светлог Иоборника Српске вере и олтара? Знате-л' где ie нонос сриски, Над к’им срећа сиушта крила:

То је Ловћен евета стена То је, Црна Гора мила! Славило се, славиће се, Увек дично стење ово; Догод вери буде верно, Славно племе Србиново! Благослов се с неба спушта На ту кршну стену голу И поемудрог владаоца Госао()ара кнез Николу! Ти ћеш цветат’ Црна Горо, Догод имаш снетлих Тића; Догод Његош тобом влада Дичпо алеме ПешровиИа! Смиљка .

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊА ПРОСЛАВА СУБOТИЧКЕ ДОБРОТВОРНЕ ЗАДРУГЕ СРПКИЊА.

Суботица јс по геограФСком и етнограФском положају важно месго у Угарској. Она је у

Угарској по броју душа, треће меето на реду, а по земљишту, које поседује, на првом месту.

18

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.