Ženski svet

Када је изнео у књизи „Српске народне песме“ задиве се странци толикој лепоти народнога блага језичнога, и сами најгласовитији научењаци страних народа почеше разбирати за српске песме, за српски језик, кога је Вук у своме „Реч нику а странцима приказао. Од његовог црвенчета „Мала простонародна славеносрпска песмарица/ 4 коју је написао 1814. год. па до његових последњих радова, има чцтав низ дела, која сведоче о томе како

је Вук проникао у дубину језика и умотворина народеих. Па точа зпаменитог човека земне остатке преносе и већ scy пренели 30. септембра о. г. са Марковог гробља у Бечу да их на вечни нокој еместе у Београд, крај његовог претече, мудраца српског Доситија Обрздовића. Нека је слава BVKV СтеФаНОВИ&у Караџи&у!

СВОЈОЈ СЕСТРИ.

Љубав ка роду, невиност, верност , Сргшиње сваке дара су три, Чувај их селе, чувај их млада, За њих и живи , за њих и мри.

Љубав ка роду докле год гајиш, Срећан ће бити народ твој, Гаји ту л.убав, гаји је селе, Љуби свој народ, љуби га ој. Љубивој ,

ОДЗИВ НА ПРЕДЛОГ.

У ирошлом броју овога листа, штам пан је иредлог гђе Емилпје Мучалке, поштоваие зам. председнице из (Јуботице, који се у томе сасгоји, да би ваљало и наше остале добротворне женске задруге да се угледају на суботичку женску за* другу, па да имућније задруге саме за еебе, а бројно мање задруге у заједници с другима оснују још коју стииендију за женскиње, како би се што више талената женских довело до свога развитка, и тиме велика корист не само дотичнима, иего и по општу ствар учинила. Овај корисни нредлог, нисам још чула да се штогодсвоме остварењу приближио, нпсам чула да се која задруга покренула, не били се исти могао остварити. Тако код нас све иде, ми нисмо у стању да се загрејемо за gho, где се неће одмах успеха видети, наша је ваљда то особина, а предлог је такав, да се могао са мало добре воље и нодузетности које од гоепођа председница наших Задруга брзо к делу привести. У 8. броју овога листа, било је тако ђер у чланку „Шире поље за рад наших добротворних задруга“ изнесена замисао, да су раделичке школе врло корисна установа по народ, да би се њима млогој невољи материјалној доскочило, и да би

ваљало да и у нас има такових школа, које би ваљало баш женске Задруге да иодигну. Али се таке школе не могу на нречац остварити, него се мора најире приправити cne што је нужно, у првом реду пак морају се образовати учитељице баш за такове школе. А томе је време сад да се ради, на кад се кроз коју годину приправе учитељске снаге, онда се може приступити остварењу истога. Размишљајући о ова два предлога, налазим, да су оба врло корисна, и кад би се остварили да би отуда млого више користи добили но наш свет, него млогим другим стварима које смо створили, и око којих се мучимо, а немамо никакве скоро користи. Колико се мени чиви, оба та предлога се могу једном радњом осгварити, или као шго паши кажу, једенм ударцем могу се две муве убити. Кад би етворили наше задругејош коју стииендију, па исту унотребили на изучавање оне струке, која је у таким раделичким школама нужна, онда би и један и други нредлог по замисли дотичних предлагача извели. Мислим, да нема у нас задруге, која се не би могла обвезати, да месечни свој прилог на гу цел од 5 Фор. шаље, а има

146

ЖЕНСКИ СВЕТ. ' Ер. 10.