Ženski svet

ног очекивања? Она се сама са собом разговара. На послетку у маленој колиби појави се једно створење људско више, па додније још једно. Колиба је мала; мора да се проширује. Два се детенцета играју око крила Евина али мајка с ужа сом опажа, да се прва браћа коју је она на свет донела, не воле. Када поодрастоше, изађоше испод крова материна, па се латише иоља и ливаде; али се, тешко мајци, више не вратише. Кајин, занет мржњом, уби Авеља; Гоепод га нрокле, и он, као проклет, стаде да бежи но земљњ И нема тога ФОнограФа, који би ухватио онај писак туге и очајања, којим је процвилела прва мајка, кад је угледала мртва првенца свога. Носле тога,-једеа ћерка њена, којој се име не спомиње кадјенестало Авеља, сажали се на брата што се потуца. Прва сестра та је реч индо германскога порекла, санкритски је свазар, латински је сорор , немачки шзестер , енглески сисшер , еловенски је сестра м значи ону коју теши - пошла је за Кајином, који се почео да каје, за братом који је дутао по шуми, у коју се скрио, па га стала да теши; она му је опросгила у место Господа. Ко зна, да ли није и сама Ева, обхрвана двогубим својим јадом материнским, послала за Кајином овај зрачак божанске светлости ! Гледајући оволику жртву, Адам омекша, и ублажи се, тејошједном приђе мајци. На крилу мајчину заигра опет де* тенце, по имену Сит, у место Авеља. Сухопарна и неосеткива историја нигде није прибележила, колико је Ева пролила суза у погаји, колико ли је тешких уздисаја излетело из притешњених груди њених, каквих ли је самртеих мука ирепатила ; дала нам је само овај један нацрт психолошкога романа прве еиске драме човечанства. Но доста и овако кратко испричати га, те да разумемо, како је преко прве мајке и супруге, преко прве жеее и владарке света, жени намењена улога, ко.ја је привидно толико се гасила, у главноме у томе да буде блага утеши тељка, велика препородатељка. Из пространогматеринског крила Евина имала је понићи у Налестини прво сиријска Венера Астарта, а после Дева Марија, узвишена мајка Искупитедт Света, који

ће својом ногом згазити главу змијину, ту грдну варалицу, и који ће љубав прочистити, стварајући од породице светилиште, обнављајући живот, и одређујући свакој жепи узвишенију улогу, коју као блага одушевитељка има да испуни. Предочите себи Венеру што нас је очаравала својим божанским дражима, Јелену што нас је заслепљава лепотом тела свога, Аспасију што је над нама владала духом својим, чисту матрону римску, што на дому своме води надзор над радом робиња својих, ua ћете спазити једпу страну заносне моћи женине, али само једну страну. Ну Ева која се услед толиких и толиких неж них еволуција иреобразила у Свету Деву хришћанскога света, обухвата у себи све оно што спада у биће женино; она се узвисила, преФинила, у сам дух претворила, па својим првим огњем божанским задахнула васколико човечанство. Узмите оне силне ноетске молитве које хришћански свет пева Оветој Деви, ua ништа вам више не треба те да увидите, колика јој је и каква јој је велика савршенства придала жарка вера хришћанска. Разгледајте те молитве, па ће те се одмах уверити, да је пречиста Дева, која се призива у молитви, још узвишенија него гато је она што седи на престолу, па се осмејкује или што онако благо ва сажаљење свет побуђује, као што су Свете Деве насликане на озареним платнима Анђелика и Ботичелија, РаФајела и Мурила, Андрија Сарта и Карла Долчија Лепа је Света Дева сликарева, скромна је, нежна је и бајна је,- али Света Дева, како се у молитвама пева, блиста сва у зраку. У ње су, у најузвишенијем ступњу, сједињене све врлине, сва хришћанска љубав, све лепоте, све красоте. По ономе како је хришћанска душа преузноеи, она је звезда зорњача што зору наговешћује; она је оно што су врата небесна; она је као зора у ведским химнама, као мистичка ружа, што јој сваки блистави листак мирис разноси; као кула од седеФа, што се бели и прелива, а на њој ни једне пеге нема; као златни двори што блистају у свом сјају своме; уточиште свију ојађених; она је она што је непрекидно будна, што воли, што се Богу моли, тпто га преклиње у

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

151