Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

К ПРЕДЛОГУ БЕЧКЕРЕЧКЕ ЗАДРУГЕ СРПКИЊА.

Да није даљине радо би загрлила груди из које је потекла жеља, коју ми из срца чупа мила незнаница. К тој жељи ево листак са срца мога, ево сузе са ока мога, листак буди изабрано злато, а сузе биеерје, које радо жртвујем на олтар роду своме а за добро наше омладине. Јер нашто нам просвјета женска, нашто школе и часописи, ако жену одродимо роду своме, ако је изведемо из њена скромна светилишта у широки бајни лабиринт у коме за њу излаза вије. Нови вијек отворио јој додуше широм врата огромне, замамљиве дворане знања и умјећа, потнуним правом, које јој по снази духа њезина припада, да си достојву себе и евоје породице ексистенцију прибави, да си извојује часно кору хлеба коју би требале по светом писму јаче руке за жену ломити, ал то је питање замашно а тешка одговорност спада на јаки спол (род), што борба за опстанак извађа жену из њезине природне сФере далеко у широко поље, а људи кад ју на свом путу сретну чудно их се дојима. Из пријеке нужде, из часна поноса, пође жена за новом добом, која јој притишће на њежно чеоце тврди док торски шешир. За кој час повести ће ју

Пише : Олга К. Пелешева.

са одвјетничком повељом под руком у буреу саборницу, ал нек је запитају на највишој степеници, како јој је при том у тајном кутићу њезине груди, где оно ситно срдашце куцка, задрхтао би јој одговор на уснама и ја сам увјерена, да би многа од њих радо се повратила, да у малом кућерку на скромном огњишту са двије три миртине гранчице еаложи ватре, да приготови два три слатка залогаја љубљеном си војну; јер с његова захвална погледа, са мила загрљаја радо би и ласно заборавила ловорову грану, којом би измучену говорницу, патницу новога* доба, у сјајној саборници наградили. Слатка ријеч „мајчице“ еа коралних усница нејашчета њежније би, топлије и еилније одзвањала у њезиној груди од стотине „живила“ којом би ју на час два превртљива публика сретала да јој опет за ко.ји дан завикне „доле с њом,“ за жену је варјача. А зар је сретнија пером? и с њим си тешко прокрчује пут к срећи, ту митан уредник своју силу врши, ненослужи ју сретан елучај ући му у вољу, или еаметне ли му тко други на њу црну мисао, гине много дубља мисао за вољу лепршања

БРОЈ 12. У НОВОМЕ САДУ, 1. ДЕЦЕМВРА 1897. ГОД. XII.

БЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИ&А НОВОСАТКИ&А. ИЗДАЈУ И УРЕЂУЈУ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН И АИ.ЕКСАНДАР ЈОРГОВИИ,

ИЗЛАЗИ: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦ7 НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

Цена је годишња 1 Фор.; ea Србију 2‘/ 2 динара. Рукописи и дретплата шаљу се на уредништво.