Ženski svet

ЛИСТ ДОБРОТВОРИИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АДЋРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН

Тет тепе пе тепе теже» те елеје ву пете ено те те ге етапе ет те теже ето те тепе те ето тета те пете те те тепе а

ИЗЛАЗИ: у СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

пету

Цена је годишња 2 круне; ва Србију 2'/, динара. А Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

„по жтепе о же пе епа епеее етен петине ви љиљан ен љети ето

КАКО ДА ЗАШТИТИМО НАШУ ДОМАЋУ ИНДУСТРИЈУ.

„етен

(Отворено писмо добротворној задрузи Српкиња Велико - Бечкеречкиња.)

Тежња славне задруге, да нашем народу заслуге набави, подизањем наше домаће индустрије, јесте родољубива и племенита. Изгледа да је лако на питање славне задруге одговорити. И јесте и није. Лако са теоретичног гледишта, али врло тешко за оне, којима су познате огромне компликације, које су у практичном животу спојене са подизањем домаће индустрије. Ја управо не знам, са којег бих краја почела, не само ради важности овог предмета, него и с тога, што нисам та питања никад писмено расправљала, јер сам у том невешта, него само живом речју и живим делањем. Али дај, да под старост и са пером покушам, кад већ није друкчије.

Народна рукотворина је народна особина, као што је његова песма и ФилозоФија; она је тако рећи органски с њиме спојена, те се с тога у духу дотичног народа развија или опада.

Ставимо ту рађу у калуп школе, и њена животна снага, њен типични карактер,

Мото: Српеке народне тканине и везови, то је појезија

женске руке, влатом исписана по танкој ћерћелији. Српеки ћилимови, ви убави вртови, цветићи гу вам уткани уздисаји српеког народа. Јутром вас роси суза сретне невесте, а вечером заливају суве Ко совке девојке, то неувело цвеће.

мора пре или после усахнути, јер су жиле из народа ишчупане,

Искуство од 36 година показало ми је, да се у сваком селу, где сам давала ткати и вести, нека школица самостално развила, која је у том смислу и на оближња места утицала. На против, школе, које је хрватска и мађарска влада основала за подизање домаће индустрије, нису имале животне снаге, де су их с тога и напустиле. Наша народна индустрија спада у тако звану „бинен-индустрију“ и као такова треба и да остане, то ће рећи: да наше сељанке и од сад своје рукотворине у својој кући израђују, као што су и досад чиниле, а никако изван ове, јер би на тај начин пренебрегле своје породичне и домаће дужности, — главни извор свом опстанку, "народну економију.

Ако се пак мисли за ту школу само младе девојке узимати, то би можда још горе зло било, од ирилике таково, кад би

за нашу народну појезију и ФилозоФију