Ženski svet

Бри А“

· нам патриотизам одводити на изворе чистих народних иптереса; а за таква подузећа нужна нам је заједница или савез. Какав ће тај савез бити и како ће се удесити, то ће бити ствар заједничког договора и савета.

(С тога молимо, овим путем нашу добротворну задругу у Загребу, која је ту

ЖЕНСКИ СВЕТ.

163

идеју покренула, да према примљеним обавештајима, сазове наше овостране задруге на договор, где за добро и кад за добро нађе, па да се у току ове јесени и зиме отпочне озбиљно радити на удружењу или савезу свију овостраних задруга зарад оних цели, за које је слаба поједина задруга са материјалне и моралне снаге.

нрноЈ ГОРИ.

Са висова недогледни, Са кршева непобједни Вјековима ти си сјала И јуначком славом цвала, Душманима, Тешка моро, Наша славо Црна Горо!

Кроз крваве мучне дане, Кроз бојеве и мегдане Твоји синци твоји лави Крчише ти путе слави,

=

Бос. Петровац.

у се (а

Непобједни Орле сиви, Црне Горе Змају живи!

О, па здраво, рујна зоро, Српека круно — Црна Горо! Вјекуј вјечно и од сада, Српском роду буди нада...

Славу славом

Вјечно кити,

Бог богова

Тебе штити !..

Богдан—Крајишник.

БРВЕНИК М. СТАРЈЕШИНСТВО.

Дичпа Суткињо !

У задњему твоме писму молила еп ме, да ти штогод напишем о „Старјешинству“. Ја ћу ти драге воље о томе писати, па ако се задовољиш с мојим одговором, веселићу се, јер онда сам цијељ постигао. Једина је моја брига, да свако моје писмо буде теби од користи, да се знадеш према томе наћи у овоме евијету; а за све то, ја никакве награде не тражим, него једино твоје срдачно сестринско признање.

Дакле сејо мила чуј ме!

— Неки природни нагон приморава, твакога, да тежи за старјешинством.

Старјешина, то је — да речемо — као баштован, у чијој башти има много корова и трња па ако је баштован — стар-

јешишна вјешт, знан и одважан, башта ће му напредовати; мјесто корова понићи ће и оплемениће се воћке и цвијеће.

„Ко не зна елушати, не вна ни заповједати!“ Срп. нар. посл.

Као што ваљан п вјешт баштован својим маказама разне младице подеијеца, подрезује, — тако и старјешина у коме било звању, изводи своје млађе и подчињене на пут мира, схлада, љубави, братства и једнакости. у

Свака породица има свога старјешину, тако сва друштва, сви заводи п установе, сва звања, власти духовне и грађанске морају имати свога старјешину. Ово се практикује у свему свијету и овако мора и треба да је.

Када се не би за старијега знало, не би могло никакво друштво опетојати, нити општина.

Исто као што не може труп без главе живети, тако ни разна друштва, општине и установе не могу бити без своје главе, без свога старјешине — предсједника.

Свима нам је старјешина Бог.