Ženski svet
ЖЕНСКИ СВЕТ.
ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.
МОЈЕ УСПОМЕНЕ.
I.
Било је то пре једно педесет и неколико година, кад је један млад Чнвутпн, убога еирота, у Осек дошао. Ту је неко време служио код неког кожара, на је онда са уштеђеним новцем почео сам на своју руку трговати и пгпекулирати. Куновао је мараме, цица, свилене нантљике, иертле, минђуше, мирисавог сапуна, белило II руменило п вавдаи такових ствари. С тим стварима је у оближња села иешке ишао, иа их Срикињама у промену за оцчију вуну давао. У оно време је у напАм народу овчарство још цветало. Дотични ми је сам казивао, даје на тај начин на свом еспапу недесет до две стотине процената добивао. Он је ту своју радњу после све више ширио гго Славонији и Срему и имао је своје људе, који су му у том послу помагали. Тај човек је lipe неколико година један од нрвих газда у Осеку био, и све ;је то од Срикиња сгекао. Ја сам код сина тога Чивутина вуну куповала за послове ради пештанске изложбе од 85. године, и плаћала килу но 80 новчића, коју је он од наших сељанака у иолу цене добијао. Морала сам код њс-
га вуну куповати не само ради великог избора, него и с тога, што код толиког ггосда нисам имала времена да се још и са пабирчењем вуне по еелима задржавам. Није се само тај Чивутин од нашег народа номогао, било је такових још ваздан. Слушала сам дететом ову причу : Заишао Чивутин по Граници и продавао нашим женама сапун, али не за новац, јер тога оне нису никад имале, него за жито и кукуруз, које су из хамбара и котобање крале. Да их не би деца одала, запрете им да о томе ииком не говоре. Тек што је етареншна кући дошао, стацу деца у глас викати: наше жене жито крале, сад ћу казати, за сапун га Чивутину дале, сад ћу казати. У Граници је заједница или комуна била, и ту је само старешина у споразуму са најстаријим члановима породице новац издавао и примао. Пошто је редак старешина био, који је женама сапун куповао, а оне опет обвезу имале, да сваке недеље и свеца чисто рубље за сву чељад нриправе, то су морале красти, јер како да оперу рубље без сапуна. У оно време су Граничарке сие што је за кућу трсбало саме преле, ткале и
3. У Новом Саду, 1. марта 1899. Год»
И3ЛА 3 И : СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.
ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: 4РК4ДИЈЕ В^ТЦНИН.
Цена је годишња 2 круне; за Србију 2 ‘/ 2 динара, Рукониси и претпаата шаљу се на уредништво.