Ženski svet

а сада када је наш народ дошао до мало новца, ми смо потпуно уверени, да ће он и од оног малог што има хтети један део на олтар ове свете ствари жртвовати

само ако се на ово од позваних опоменуо и позвао буде. У Сомбору, 25. сеитембра (7. октобра) 1899. године. Одбор за подизање прав. цркве у Сантову.

ПРВИ ПОЉУБАЦ.

(Из песама „Стара љубав“.)

Није било тако давно, Када нам се очи среле, И када се, с жудње слатке, Душе нагае заволеле. Скоро беше, када сам ти Говорио: моја мила! У наручје кад- ми иаде, Када си ме нагрлила. И са epelie да л’ се сећагн, Колико сам смео био, 7., 1. 1898.

Да сам твоје око лепо По сто пута нољубио. Оад, када смо раздвојени, (!ред самоће грозне, неме, Ја се сећам тих пољуба, Па јад тајни обузме ме. Спомен његов још и сад је Тако мио мојој дупти; Ал’ ће јава, канда, хладна Да га смрви и угутпи ... Радослав.

БРАТСКА ПИСМА.

XIII. Издајство.

Дична Сјрикињо\ Као што је узвишено, часно и славно звати се поштен човјек и патријота, тажо је селе мила још црње, жалосније и гадније носити на себи име издајице. Докле се поштени стара да буде од користи појединцима, друштвима и народу; докле се труди да му народ славан и честит буде, дотле издајица црно и жалосно мисли и ради. Мисли како ће оборити појединце, читава друштва, а с тијем и сами народ. Ради најгаднијим начином, и прљавим срествима иде на руку ономе коме служи, док на против у народу обара и руши, пљује и гази све оно, што је народу најмилије и најсветије . . . Но, издајства нијесу једнака, нити су једнаки издајници. Има издајица јавних, а има их тајних. И ако обоје носе на себи исто име и исти жиг, ипак они се разликују. Разликују се у томе, што јавне издајице свак познаје, па их се чува и презире их, те не могу да изведу своје прљаве жеље, него падају из кала у кал, док тајне издајице улагују

се и претварају нојединцима, другатвима и читаву народу. Многи не сумњајући у њихов карактер и њихово поштење повјере им се, и тако тајпе издајице постигну своје гадне намјере. Знаду и умију се претворити као највећи лицемјери, у народу баце ватру, из које букне пожар, који се лако и без велике народне штете не гаси. Тајне издајице заваде народ, те створе партаје, и тијем начином народни непријатељи у мутној води рибу лове. У томе се народ подијели у разна мишљења: неко мислећи да онај тајчи издајица има право приетаје уз њега и брани његово начело; неко’ који се освједочио у прљава дјела тајног издајице, виче на то и бори се против тога; а неко опет —ко нема правог појма за једно ни за друго виче против једног и против другог и у народу се створи такав покор и метеж, да се не зна: ко пије, ни ко илаКа! Све то иде у рачун народним дуптманима. Док се народ тако гуши и рве, дотле издајници и непријатељи народни пирују и веселе се своме извршеном недјелу. Они уживају гледајући туђу несрећу

162

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11