Ženski svet
| | 4
У
38. о КЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.
Па када човек помисли, да се је та тако лепа хармонија душе и ерца раздесила и са ње на самртном часу одјекнуо последњи акорд љубави материнске и родољубља српског, који се викада више поновити неће, где да нађе речи, да утре сузе милој сирочади њезиној, како да, пружи руку честитој свештеничкој десници друга њена и рекне му: уздај се у Бога, слуго олтара његова, он ће те утешити 2
Ал њеној блаженој српској души нека је вечна успомена међу нама и Бог нека је удо-
У | На освитку новог века угаси се зубља стара, Што је сјала без престанка Србадији наших страна. Буктила је она смело, пламтила је с много жара Оних тешких, тешких дана
На бранику српске свести Милетић је храбро стао,
За старинска српска права к'о лав се је смело био,
Скупљао је омладину, јер он за страх није знао, Високо је барјак вио. _
Са заносном он је речју спомињао старе дане, Пунио је родољубљем и прегнућем српске груди, Позивао на посао све духове успаване,
Да постану једном људи
стоји највеће милости своје на небу, јер је она њу на земљи обилно заслужила.
Бог да јој душу прости, лака јој црна земља и цечна успомена !%)
У Новом Саду, 5. (18.) Фебруара 1091.
Јован Живојновић, про.
ж) Драга покојница бете ревна сарадница нашег листа и покретачица приправничког интерната У Сомбору, који се ове године остварио у скромном облику, у алумнеуму (ваједничком ручку). Покојна- МИЛОЈА вадужила, је и нас и народ евој признањем.
Буди јој вечна успомена! . Уредништво.
+ ОВЕТОВАРУ МИЛЕТИЋУ!
Клеветници наумише, да нам сатру борца смела,
Облагаше и бацише у тамницу, у окове;
·„Савише му мученички трнов венац око чела, Прибавише славе нове.
Клонуло је твоје тело под теретом многих мука, Попио си многу чашу горке жучи, горког једа, Све си подн'о као Србин без лелека и јаука,
То ће да се приповеда.
Тело твоје живо није, али дух твој живи вечно,
И живиће, докле Србин живи, ради и србује,
Па и он ће бити срећан, када Српство види срећно, " Кад за српску славу чује.
Тешко нам је, жао нам је, што те није међу нама, Ал ће дух твој Србадију новим светлом да озари, Па и ја се с тобом праштам са јецањем и сузама:
Загреб.
Збогом, збогом орле стари !
В. М. Милићевић.
поене ининкарин у сатни (с дуаннннн--------—-
РАД ЛОБРОТВОРНИХ ЗАДРУРА СРПКИЊА
Турски Бечеј. Главна скупштина одржана је у недељу 4. Фебруара 1901. Управни је одбор имао у минулој години 8 седница, у којима је обавио своје текуће послове. Омрћу ревносне задругарке и чланице ушравног одбора Анке Рајевићке упражњено је једно
место у управном одбору, које до сад још није попуњено. Задруга је на њеном укопу корпоративно учествовала и отпратила је до вечне јој
куће, уједно је у записник уведена туга за губитком, који је задругу њезином смрћу задесио. __ Задруга се одазвала позиву сомборске задруге Српкиња око оснивања интерната у српској учитељекој школи у Сомбору, и то натај начин, што је одлучила да на интернат за сада приложи 100 круна у 5 годушњих оброка по 20 круна годишње, !
Својој заслужној но сиромашној блатајкињи Љубици Подгорчићевој одредила је и издаје јој задруга од 1. јунија пр. године месечну припомоћ од 10 кр..
Месечне припомоћи издаване су сем тога још: Звонимиру Толмачу ученику П. разреда у српекој великој гимназији у Новом Саду 10 кр. месечно и Отеванији Арадској ученици ТУ. разреда у српској учитељској школи у Сомбору такође 10 кр. месечно.
Поводом емрти Јелене Рајевићке, дугогодишње ревносне задругарке ове задруге, одбор јој је одао уобичајену последњу почаст.
ИМ ове минуле године одела је задруга из својих средстава 6 мушкараца и 6 девојчица сиротих Српчади, која иду у основну школу. Ова
деца су већином потпуно одело добила.
Најпосле приредила је задруга на почетку