Ženski svet

У Новоме Саду, 1. јуна 1901.

Год. ХМГ,

Ф ћ, 9

4 | ЊЕ. | 37 (у, КЕ с 1 2 4

|| |

471 заје = Уређује,

МЕЦ

4“ Ћ сл – (|

=

ИЗЛАЗИ: Сваког 1. лана у месецу.

' 2 круне; ва Србију 2'/, дин.

9 ВАСПИТАЊУ.

Поеслушност је апсолутно прва потреба за добро и успешно васпитање; без тога ће сваки труд и напор бити узалуд. Поред уливања страха и побожности, у млађана срца, ваља у исто доба навикавати децу своју покорности п тослуштовти, од послушност и покорност не мислимо ону усиљену, отештану усљед прекомерног напора и обновљених опомена, већ слободну, својевољну. -

Да расветлимо то примером. — (Ставимо, једној матери је њезино девојче б6олесно, мати ступа к детету свом са леком који је за њу лекар прописао, те се између њих развије следећи дијалог :

„Ево, кћери моја проштсан лек за тебе,

који мораш узети“,

ја мати не ћу да узмеме.

љ„Е, кћери моја, ти лек мораш узети, јер ће ти онда бити боље, па ћеш 03дравити“. „Не, не, мени не ће бити боље, ја не ћу да узмем“.

„Али лекар је рекао да ће ти одмах бити боље“.

=

„Ја баш не ћу ми лек“,

Мати детиња и надаље наговара своје дете, али опо остаје упорно у свом одрицању и непослушности; после подуже међусобне препирке мати је приморана или да остави лек или насилне мере да употреби. — Многа се мати у оваким еличним случајевима одаје овом потоњем начину, уместо да свој авторитет код детета одржи на друти начин.

Дешава се по некој матери п то, да јој њезино чедо усљед непослушности, усљед не узимања прописаног лека, платило и главом, што је дотичном лекару било загопетно. Но после истраживања дознао је, да дотично дете није ни узимало прописани лек, а мати, да екрије своју нехатост, немоћ и мекуштво, затајила беше пред лекаром право стање ствари. — Лекари би могли доста

да узмем и не треба

случајева такових навести, како је усљед -

непослушности много дете умрло пи пропало. — Ненавикнута па послушност док су здрава била деца, још ће мање показпвати послушности за време болести.