Ženski svet
180.
вати. Обе „намере су лепе и племените. Задруга Српкиња је учинила и спремила све што је за Раденичку Школу потребно, а сад стоји до
наших породица да ову корисну установу свој- | ски пригрле и потпомогну. У одбору су који.
има да води бригу о овој школи, гђе: Нина Петровићка председница Задруге Српкиња, СОпда Ламу потпредседница, Евђенија, Баковљев блатајкиња, Ворка „МаритковиЂева, Тереска Весељинова, Милица Каранчева, Даница Ранкова, Данка Лотић, Мара Јовановић, Наталија Лујановићева. Олга Лаковић и Јулка Рус. За учитељицу је постављена гђца Ковиљана Недомачкова; осповобљена учитељица ручних радова.
Џознавајући“ чланове овог одбора и епремност гђце учитељице, имамо наде, да ће Раде ничка Школа, под окриљем Задруге Српкиња, напредовати и за најкраће време оправдати наде које се у њу полажу.
ЖЕНСКИ СВЕТ.
Бр. 12
ж
У овој школи има сада 12 бесплатних сиромашних ученица од којих 8 изучавају шав хаљина а 4 шав рубља и разне везове. По правилнику број бесплатних прве године може да буде 30, а даље све по 20 годишње. Учење траје 3 године. Ово су редовне ученице. Приватне су ученице оне, које плаћају месечно по 4 круне а изучавају коју врсту рада хоће. Сада се у Раденичкој Школи налазе 5 машина за шав. Приватних ученица има сада 9. За кратко време биће изложени радови из ове школе, од најпростијих дд сложенијих и тежих, те ће грађанство имати прилике да види и процени шта се и како се за ово врло кратко време радило.
Чинимо пажљивима и околна места на ову установу. И они је могу помоћи, — а и њихови интереси биће овде заштићени.
| | | ЊОЈ.
Спевао Рудолф барун Мандини Вилденхајнески.
бе су. Гђе су оне румен руже Што их савих Теби душо, Тђе су они рајски часи Што их некоћ млад сам кушо.
"Гђе су оне слатке рјечи Којима ми срце оте, Тђе су оне бајне очи Пуне чара и љепоте.
| | | | | | | | = Фр
Давно, давно увенуле Већ су румен руже оне Давно, давно с рајских часа , Душа ми у очај тоне. Давно, давно угасле се И те твоје очи пламне, Давно, давно жедне усне Шуте ми сред раке тамне.
ДА бб РАЗМИСЛИМО.
Веома је интересантно што је у том погледу донео пре неки дан мађарски лист „Буда· пешти Хирлат“ 0 мађарским приликама, и држимо "да ће бити од користи, ако то прочитају и наши читаоци, па нека примене и на наше прилике.
Тај лист вели:
„Велика. већина наше омладине полези налив универзитете и тегнике једино за то, да добије диплому, која Ће свршена Ђака. после, у животу,, да франи. У другим државама није само то задатак високих школа. Н. пр. у Енглеској деца имућнијих индустријалаца стичу диплому на универзитетима а за тим се враћају у радњу свога оца, да је већом својом образованошћу, развијеном интелигенцијом и већма дисциплинованом вољом још боље унапреде.
А код нас у Угарској Једва има примера да син богатог трговца или индустријалца, стече диплому, па онда да настави посао, што му га је отац започео. Код нас и они младићи, који су рођени и васпитани у срећнијим приликама, улазе у редове оних својих другова, који ви на што друго не могу рачунати но на какву. службу, и боре се са њима очајно за живот.
У Будимпешти има око 000 адвоката, који својом дипломом не могу да заслуже хлеб насушни. И има их, који су са дипломом у џепу принуђени да врше посао, до кога су могли доћи и без те дипломе, а и таких, који су у своје зрело доба, са дипломом у џепу. спали на то, да их њина породица издржава! Џа они многи адвокати, који годинама не могу да плаћају