Ženski svet

У Новоме Саду, 1. јула 1908.

Год. ХУШ.

Пт даје У уређује,

ЗЛАЗИ: Сваког 1. дана у месецу.

ЦЕНА:

У коло наших јавних раденика ступиле су у последње доба и српска ДевоЈачка Друштва. Она постоје данас: у Београду, Новом Саду, Вел. Кикинди, Вршцу, Панчеву, Белој Цркви, Загребу; а у нај-

_ новије доба и у Сомбору, не узимајући ту |

и она приправничка друштва: „Будућност“ и „Натошевић“, што постоје у Гор. Карловцу и Сомбору. Сва та друштва имају подједнаку цел: да се читањем, предавањем, песмом и свирком међусобно усавршују у нацијоналном осећању и естетичном укусу, а поред тога да растуривањем српских књига и листова проширују круг српске читалачке публике и да приређивањем јавних забава прикупљају прилоге за добротворне и просветне сврхе, Тако знамо, да је београдско „Девојачко Коло“ приредило већ две забаве за подизање споменика дичном песнику српском, пок. Војиславу Илијћу; загребачко коло прикупљало је прилоге за потпору дево јачког интерната у Загребу; в. кикиндско је приредило забаву у корист српског нар. позоришта; в. бечкеречко ради у прилог

2 круне; ва Србију 2', дин. |Е +

РА БИ МОРЛА ЧИНИТИ ДЕВОЈАЧКА БРУЈНТРА.

тамошњег српског православног забавишта; новосадско је приредило већ три забаве у корист спромашних школа будимске епархије, у корист ерп. нар. позоришта и у корист сиротих ученика и ученица новосадских осн. нар. школа и за сваку цел је прикупило знатне прилоге. Сомборско, панчевачко, вршачко и белоцркванско потпомажу своје добротворне задруге у испуњавању њихових хуманих и просветних задатака. У најновије доба придружило се девојачко коло Новосаткиња привредном колу своје мушке браће овде, да их потпомаже и у њиховом родољубивом раду.

Све су то, као што се види, лепе и родољубиве чињенице, које приказују наше српско девојачко коло у лепој светлости родољубиве душе, која их води на општи рад за народне хумане и просветне цели.

Кад је така племенита основа засађена у срцима те наше млађане женске генерације, онда можемо с правом рачунати, да ће она прихватити и друго поље родољубива рада, које је скорим избило на јавну дискусију српеке журналистике, а које нам