Ženski svet

128.

радник али рђав штедиша и газда; како стоје у том Срби према својим суседима неербима. 16. Стоји ли то да је Српкиња рђава домаћица а да је Немица добра, и да су и стога Немци напреднији у економији а Срби назаднији. 17. Које сте још недостатке опазили, који чине Србе неспособним за привредну утакмицу са другим народима. 18. Које су добре особине за економију у Србина и Српкиње Вашега места. П. питања о хигијени 19. Могу ли се књигом искорењивати хигијенски греси и лечити физички не достатци. 20. Стоји ли опћа повика, да наш народ дегенерише и кржљави; опажа ли сеу Вашем месту (или крају) да је млађе поколење слабије, ситније од старијега; шта мислите да је томе узрок. 21 Шта је веће помор или народ (да ли на годину више умре него што се роди, или обратно); наведите бројеве помора и порода. 22. Како стоји у Вашем месту чистоћа куће, одела, тела и јела; јесу ли у том Срби назаднији од несрба; наведите примере и паралеле које би то осветлиле. 28. Како се народ у Вашем месту храни; да ли лошије него други народи, и зашто. 24. Је ли пијанство распрострањено у Вашем месту (или крају); има ли од пијанства економних, моралних и физичких последица. 25. Које су обичне болести у народу; шта им је узрок; како их лечи народ. 26. Умеју ли Српкиње да негују и отхрањују децу; чује се да је код нашег народа помор деце велик; како је код Вас; шта је томе узрок. 27. Има ли у Вашем месту случајева да жене неће да роде и да побацују; има ли много тога; шта је томе узрок. 28. Има ли нечедног и недопуштеног полног додира у омладини Вашега места; знају ли за то родитељи и како мисле о том; има ли ускакања, отмица, ванбрачне деце; шта мисли народ о тим појавама. 29. Каквих лепих телесних особина има народ у Вашем месту; има ли и добрих хигијенских обичаја и који су. ТУ. питања о моралу и просвети. 830. Мислите ли да би се књигом могло утицати на морал, просвету, мишљење, обичаје и навике нашега народа; какве би морале бити те књиге. 81. Које су јасно изра жени и опће познати морални недостатци народа у Вашем месту (или крају), које би, по Вашем мишљењу, пре свега требало сузбијати и лечити и како; какво место дајете књизи у том раду. 82. Које врлине има Српски Народ Вашега места (или краја), нарочито кад се пореди са несрбима. 38. Према просветном и моралном стању Српскога Народа, које просветне и мо-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 8.

ралне идеје, какво знање треба распростирати у овај мах. У. питања о забавним књигама за народ. 84. Каква треба да су забавна (белетристична) дела која се дају народу: по садржини, облику, етилу, смеру, величини итд. да би их народ радо и е коришћу читао 85. Какво сте искуство стекли о савременим производима, наше лепе књижевности с погледом на народ; да ли се свиде нашим сељацима приповетке из народдног живота, на пр. Паје Марковића Адамова, Јанка Веселиновића итд.;кажите нам своје искуство о том, како је које уметничко песничко дело утицало при читању (било јавном, било приватном) на народ. 36. Може ли народ да се загреје за позоришно комађе (драме); похађа ли "позоришне представе, ако се да прилика; који комади му се свиде највише. У|. питања о Ма-. тичним „Књигама за народ“. 87. Налазите ли да су конференције, каква беше у Матици прошле године, и оваки упитни листови добар пут да се реши питање о књигама за народ и да се дође до згодног програма; знате ли каки бољи пут. 88. Од досадашњих Матичиних „Књига за народ“ које мислите да су згодне, добре и корисне за народ, а које нису пошле за руком, 89. Како треба да се организује растуривање Матичиних „Књига за народ“, да би оне ушле што дубље у народ; не би ли било корисно да Матица ступи у ближи додир са земљорадничким вадругама, сеоским књижницама и читачким друттвима. (Интелигенција, би требала да те кругове упути на Матичина издања).

НАТЈЕЧАЈ.

Расписује се натјечај за мјесто друге префекте у српском дјевојачком интернату у Загребу.

Госпођице, које желе компетовати, имају своје молбенице потписаној задрузи послати најдуже до 15. августа 0. г. (по новом).

Молбеници треба приложити крени лист и свједоџбу о сврзненој учитељској школи. Молбенице госпођица, које нису испитане учитељице, неће се у обзир узети.

У молби треба свака молитељица да назначи који још језик овим српскога говори.

Префекта имаде у интернату целу опскрбу а поред тога плате 40 К мјесечно.

У Загребу, 18: јуна (1. јула) 1908.

Добротворна Задруга Српкиња Предсједница: бароница Катинка Живковић.

Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду.