Ženski svet

Бр. 6.

КЕНСКИ СВЕТ.

121.

НЕШТО 0 ШЕЋБРУ.

Слатки кус, који имају плодови а и иначе некоји делови биљака, долази од неких материја, које називамо збирним именом: шећер. Наиме сласт ове или оне биљке, или сласт овог или оног плода биљног не долази од исте врете шећера. Тако н. нр. грожђе може да буде врло слатко, па ипак врло је тешко тај шећер из грожђа вештачким путем извући и приказати га у чврстој форми. Наиме шећер у грожђу врло је тешко присилити да кристалише, т. ј. да буде чврето тело, па зато из шћре дебивене из изгњеченог грожђа врло је тешко шећер одлучити. Испадне ли ипак кемичарима за руком, да тај шећер из штћре одлуче, онда имамо грожђани шећер. Па како је с овим шећером, тако је исто и са шећером из већине биљних плодова. Тако се има протумачити чињеница, да стари народи нису знали за шећер. Њима је мед био нешто најслађе. Зато је и велико питање, да ли би, на пр. при многохваљеним ручковима из доба римских царева, изнашана слатка јела са њиховим меденим кусом нама данас баш особито годила и пријала.

Тек за време крсташких војна, које су и иначе у Јевропу донеле многе новине, упознали ву народи западњачких крајева сласт онога шећера, који смо навикли данас ми да употребљавамо. У Малој Азији наишли су крсташи на неку биљку, која је још за време класичног старог доба морала бити тамо пренесена из Индије, и чији је сок необично био сладак.

Та је биљка данас позната под именом шећерне трске. Када се из те биљке сок гњечењем иецеди, кува се на ватри дотле, док не буде погуста материја. Када се та тако добивена погуста материја остави да се расхлади, излучи се из ње нека чврста маса, која се зове шећер из шећерне трске. Што оста 'е иза чврсте материје, јесте слатка погуста материја позната под именом спруп, Када се сируп оцеди а по том чврст шећер у води раствори, затим наново добро прокува, добија се из те течности много чистији шећер. На тај се начин шећер раФинише (чисти). Оставимо ли тај раствор да зе у шеширним калупима расхлади, добија се шећер у облику познатих глава шећера. Из ових напомена види се, да прављење шећера није нимало тежак посао; па како је Јевропа, најнасељенији део света, морала доносити шећер из топлих земаља, развила се тамо знаменита шећерна индустрија. Одма чим је Америка била откривена, џочело се на острву

Куби са прављењем шећера. Па како су тамо тај посао радили робови донашани из Африке, који су само толико храњени да не скапају од глади а иначе ништа им није плаћано у име наднице — постало је то острво набрзо једна од најзнаменитијих земаља за производњу шећера. Бивало је кадикад да скоро ни сама Источна Индија није могла да издржи утакмицу са острвом Кубом. Споменути сируп има у себи још доста шећера, но који никако не ће да очврсне; зато се тај вируп оставља да издржи алкохолско врење. Пиће које се отуд добива, опија и зове се арак, ако долази из Азије, а рум, ако долази из Средње Америке, Додуше многи се арак добива и из пиринџе, која претрпи алкохолеко врење.

Шећер је важна храна за човека. Тиме је шећер сасвим једнак скробу главном саставном делу свију биљних храна. Осим тога шећер има

"и ту вредност, што као додатак или зачин у

другим јелима олакшава нам узимање разних јела, Па и то привидно споредно својство шећерово врло је важно за наше храњење, Наиме при храњењу није само стало до тога, да се желудац напуни потребном количином храњивих материја, него ваља узети на ум и кус и осећање куса, које је такођер врло важно у процесу храњења. Године 1141. кемичар МарграФ у Берлину, испитујући репу, биљку која прти скоро по целој Јевропи и коју тако радо једу краве, нашао је у њојзи врету шећера, која је сасвим једнака са, шећером у шећерној треци. Тај проналазак изазвао је на пољу индустрије, наравно полагано, нову и трајну утакмицу међу скоро свима народима на земаљској кугли, и тој је утакмици 1. сењтембра год. 1903. дат сасвом нов правац. Не треба мислити, да је свет у години 1141. био мање заузет за индустријска подузећа, из којих се може очекивати велика материјална корист. Сва је разлика у томе, што тада није било никаквих новчаних завода и што је свет био у опште при слабом новцу, те све што год се почињало и радило, ишло је много епорије, него што је данае. Јер чим се сазнало за тај проналазак кемичара МарграФа, један његов рођак почео је на своме добру у Каунедорфу близу Берлина, да Фабрикује шећер из репе. Али покушаји првог подузимача прогутали су његова новчана средства, сасвим као што то и данас често бива, пре него што је дошао до цељи ; због тога се окануо даље