Ženski svet

| | | | | | ·

У Новом Саду, !. септембра 1904.

Год. ХЕХ.

цђ 3

Поз

557

ар | 1

с Ма зђ

а Маје и уређује.

5У ТИ РИТА и = . 7 Рта

АРКАДИ. ЈЕ ВАРАЂАНИН.

љтв И Ф 5, Фа УМ Ф Фа у | и оу и

== 2 = 4) «> “Г # ~ => о „Де = У 598! у 55 | / = 4

| Њ ИЛА а Ц ј : |е 6 РТ ОБРОТЕ- аи ] А СД |

у о 294, Фа сђ Ае

ке

Руј пРОтВОРА 55 ја, 2

| 4 % ак Е 5 МА у

= "| ЗАДРУГА Јђ; И

СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗЛАЗИ: Сваког 1. лана у месецу.

ЦЕНА:

ВАСПИТАЛИШТА И „КЛОСТЕРИ.

Т

Програм васпиталишта Задруге свете Мајке Анђелине видела сам први пут као додатак уз „Срп. Митрополијски Гласник“ (свеска за Јуни о. г. а други пут као додатак уз „'ћ. С.“ (бр. г.). Овакво шта било је потребно, како би свет могао знати, какве су Задругине намере, на које зе „Ж. С.“ веома лепо одговорио, као што је према свом новинарском позиву и требао.

Са „Ж. 0.“ се потпуно слажем, али пошто се тамо не претреса цео програм, то нека ми буде допуштено, да напишем

коју, да — у колило ми буде могуће = педагошки представим споменути програм Задруге.

Намера ми је, да упоредим лепе тежње Задругине са савременим просветним стањем нашег народа — наших образованих Српкиња.

Ово је питање највише социјалне важности, те господа нека не мисле, да ћу распрести какву стручњачку расправу, па да читаоци — након једносатног читања —- најпосле, ради којекаквих „учених“

(екроз пепотребних) израза, не разуму, шта су управо читали. Још би горе било, да заборавим на наслов целог састава, па тек што читаоци помисле, да почињем, а оно готово! Тако се барем мени сад скоро догодило.

Ако је овде могуће водити какву стручњачку расправу, — то остављам позваним нашим стручним факторима. У оваквим приликама треба да докажу не само своју спрему, него и родољубље, т. ј. искрену вољу, да својим знањем помогну.

Главни основ тих — заиста лепих намера исказан је у програму изрично: жеља, да се српске кћери васпитају у српском духу — што је у данашње време постало права потреба -— 1опафита (етрогв, — и да онај силни новац, који су поједини српски умови и руке стекли, — не одеу туђински шпат, а на штету и назадак Српства.

У календару „Србобрану“ за 1904. т. изашла је између осталога приповетка од Милана Будисављевића: „Шта ми је причала стара иконаг“ Пошто је тај календар