Ženski svet

242.

је само ту, да децу рађа и одрани, да | ринта и ради за мужа, па да ју овај, кад

ЖЕНСКИ

му додија, преле као какву домаћу живо- |

тињу. У историјама старих народа у којима има и много светлих појава, ово је без сумње најмрачнија, страна коју ће потомство увек осуђивати, јер није достојна човека, као најсавршенијег створа. Али их извињује можда та околност, што су то били махом ратоборни народи, те ратујући непрекидно, морали су женама оставити вршење најтежих послова. СО друге стране пак, у вечитом ратовању и таборовању ниру имбла прилико упознати довољно оно благо, које у жени лежи, а породична срећа, породични круг, у коме је данас жена средиште, остао им је баш због силног ратовања сасвим непознат, да и не споменем ниски ступањ образовања, на коме стајаху. Тек касније, када је цивилизација почела свој благодетни уплив по свету ширити, када је живот, разних народа почео мирнијим и питомијим током тећи, када је после бурних ратова настунио тихи породични живот, када се цела породица окупила око топлог домаћег огњишта, почела се жена дизати и развијати. Култура и цивилизација подизаху жену све више и више до оне узвишене позиције, данас заузима, и која јој с правом и припада. Шта више напредни дух данашњега "века још је даље отишао, кад је у свему изједначио жене са мушкима, отворивши им пута и за оне науке и вештине, које су до сада искључиво мушкима задржане биле. Тако ми данас, осим силних заната

коју она |

ти трговине, где није нужно тражити инте- |

лектуалне разлике између мушких и женских, јер се ти занати дају махом праксом и вештином присвојити — видимо, да имаде женских доктора, адвоката, професора, еликара, вајара, па чак већ и проповедника и т. Д., које ни у ком погледу не уступају својим колегама мушкога пола. Докле ће та друштвена равноправност ићи, где ће јој бити граница, то је питање будућности, које ће се у идућим вековима решити, но лако је могуће, да ће шаљиви листови имати право, који доносе слике, како муж кува, љуља дете и т. д. а жена адвоцира, лечи, слика, иде у канцеларију и т.

СВЕТ. Вр. 11.

Свакако служи на част данашњем веку и друштву, што је порушило онај вековни кинески зид, који је једне и исте створове божје, са истим способностима и талентима делио на двоје, давши мушкима неоправдану надмоћ и превласт, а одузевши од других све услове и могућност за самосталан живот и рад.

Читајући дела великих песника, писаца и књижевника наишао сам на многу лепу и узвишену мисао о женама, те држим, да неће бити без интереса за читаоце „Женског Света“, ако изнесем по гдекоју. мисао тих писаца о женама, јер ће се из тога видети, како неки умни великани поштују и цене лепи наш пбл, и шта о њему мисле.

По себи се разуме, да се те мисли не слажу и не сударају код свих подједнако, јер сваки има своје назоре. Што је неком лепо, то је другом ружно; један женске обожава и велича, други их мрзи и презире, један их у небо диже, приписује им сва лепа и добра својства, други их грди и одриче им сваку душевну способност. Што се моје маленкости тиче, ја се ни часа не бих премишљао, коме да пружим палму првенства, и ако ћу се тиме замерити мушкоме полу, коме и сам припадам; а пошто се противни полови и у ФИЗИЦИ привлаче, то ће моје колеге лако појмити моју пристрасност према женскима.

Женска душа је као калејдоскоп, сваком, ко у њу загледа, показује другу слику. Кад год сам у тај калејдоскоп загледао, увек ми је пред очи изашла лепа слика; зато ваљда ја тако добро мишљење имам о женскима, зато сам ваљда пристрастан.

„Искључиво женскима имамо захвалити, што се људски живот није понизио до себичне трговине, јер женски уплив уноси у Греде непрестано норе елементе: идеалност и романтику“ — вели Бајкле.

„Извор праве величине најобилатије тече у женскима, у њима је љубав најчистије суштине, која јури у пламен, да спасе погорелца, у вале да спасе утопљеника, она је смрћу својом искупила свет“ вели велики мислилац мађарски Семере.

Да је женекима у животу врло велика улога у део пала, потврђује Гален, кад вели: „Често елушамо, да је у игри живота женскима тек друга улога предостав-