Ženski svet

4. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр

Ну у наточ свему томе, једну тврдњу смело, можемо изрећи, а та је, да нам радосније, најчистије и најсветлије дане ствара и пружа света вера наша.

Један тако светао, тако узвишен и радостан дан у животу својему дочекала је и провађа данас Добротворна Задруга Српкиња Сомборкиња, празнујући своје Крсно Име, величајући и прослављајући највећу међу матерама и опет најславнију међу девојкама — | приснодјеву Марију, заштитницу своју.

Веома тежак, управо деликатан задатак пао ми је у део тиме, што ме је славни управни одбор ове Добротворне Задруге позвао, да будем један активан фактор данашњега славља. Сумњам у своје скромне способности, те се бојим, да нећу задовољити Вашим очекивањима, али се уједно уздам на снисходљивост овог отменот п велецењеног збора, те користећи се овом приликом и датим ми поверењем усуђујем се кренути драгоцену пажњу присутних на једно важно питање, које садржином својом истина није у стању произвести јака чуствовања, која би нам пружила великих уживања, али, које је са озбиљности своје потпуно заслужило, да буде један —- и ако не златан, а оно бар прикладан прете — у низу данашње светковине.

То је питање: о васпитавању женскиња.

Питање је ово постало правим друштвеним проблемом, решавањем којега се баве еви интелигентни друштвени кругови. () овоме питању расправља се данас много и то у главном у два дијаметрално противна правца, од којих се присталице једнога свом жестином боре за васпитавање, којим ће се остварити т. зв. модерна еманципација женскиња, а други задовољни садањим положајем женскиња, упућују ове искључиво на рад у породичноме кругу.

При оваковом стању ствари веома је тешко изрећи, која страна има потпуно право. Но унаточ свему томе ми ћемо се, на основу животних чињеница, усудити, да покушамо одредити, на чијој је страни више правде.

Непобитан је факт, да се друштвени живот у току последњег полустолећа битно изменио, тако, да данашње покољење није у стању разумети прошла покољења. Простота нрава и начина живота наших старих чини нам се немогућом, и живот са тадањим обичајима и навикама ми би данас назвали патњом и несрећом. Кивот постаје све сложенији. Умне тековине, материјални напредак, стројеви и

разне друге справе, које уштеђују труд човечји, створише нове животне односе и услове, а старе изворе и начине зараде сасвим изменише.

Овакова битна измена животних услова, (без сваке сумње је утецала и битно утиче на друштвену улогу женскиња, јер слабом и мучном зарадом заплашени мушки, клоне се брачнога живота, тог првог и најприроднијег опредељења сваке женскиње, те тиме читаве легије женскиња остају напуштене себи и силом околности упућене, да се лишене топлог породичног огњишта, баце на бурно море живота, те сопственим трудом, сопственом снагом да себи осигурају животни опстанак. Ну ова појава, као природна посљедица узајамних одношаја савремених животних чињеница, у колико нас се непријатно дојима тиме, што женескиње отуђује од правога им опредељења, ипак нам се не чини толико страшном, колико та околност, да читава једна струја, којој на челу сем мушких стоје и којом се одушевљавају многе и многе одличне женскиње, тежи за тим, да женекињу лиши њезинога најлепшега обележја — њезине женставености, да је противно њезину Богом _ одређеном опредељењу, хотимице отуђи од породице, тог њезиног царства, и баци у вртлог тешке и очајне животне борбе, полазећи са лажне (2 Ур.) излазне тачке, да је женскиња по душевним способностима и снази у свему равна мушкоме: те да за њу ваља отворити сва она поља, на којима делају данас искључиво мушки, као неки узурпатори. Као природна посљедица оваковог уверења јавља се захтев, да се женскиње у свему имају истоветно васпитавати као и мушки, јер само поред једна“ ког васпитања моћи ће им се и способности У једнакој мери развити и за поједине животне п0требе усавршити.

Признајем, да је теорија присталица т. зВ. модерне еманципације женскиња пуна звучних, китњастих израза по спољашњости својој, а и по примамљивој садржини својој, за површне миелиоце и посматраче не само врло примамљива, него и посве оправдана, те је усљед тога борба се еманципаторима веома опасна, јер искрено разлагање присталица феминизма, ослобођено од сваке лажне учтивости, не може тако да загреје слушаоце, као пуно спољашне углађености и усиљенот каваљерства доказивање присталица еманципације.

Колико из тога разлога, толико исто и да не бих злоупотребио драгоцено стрпљење уважених слушалаца и сам ћу се — као отворени присталица феминизма —- одрећи од дугог разлагања и