Ženski svet

У Новом Саду, јули—август 1905.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ПРРЦРЛРОРНА ЗЛАРИА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: – АРКАДИЈЕ РВ

Излази: Сваког 1. дана У месецу по ст, кал.

Претп лата, рукопшен и еве што се тиче листа,

штво Нови Сад (Ојушек).

О ттиље се на уредни- ~

Цена: на годину 3 круне; | за Србију Е-7 _ динара. За све остале земље 3', франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

»“"Кенски шегрти,«

Потребно је, да се и ми изјаснимо о овом предмету, те узпмамо ову прилику ва згодну, да кажемо п ми своје мишљење.

У нашем овостраном народу отпочет

је нов покрет на просветно-привредном пољу. Друштво Привредшик у Загребу,

које је лепим успехом отпочело радити на подизању Вемљорадничких Задруга у натпем народу п па смештању српских шегрта по равним занатима и крајевима, дошло је на нове мибли, да помоћу овостраних Добротворних Задруга Српкиња покрене рад, да се и женска деца из српеких епромашнијих породица смештају по добрим пи имућпијим српским породицама као питомпце плп раделице, те да временом ова деца замену по ерпским кућама оне туђинке млађе, које пам вилну

зараду односе п себе привредно дижу о нашем труду п нашој крајцари. Тим пачином, мисли Привредник, да се једне

стране подигне у нашем пароду окретнији, уреднији и спремнији жепекп подмладак) ва домаћи живот, а е друге стране, да му на тај начин створи извор ва заслугу, а обе стране имућнија и слабија класа пашег народа, да се испомажу У привредном напретку. Ствар врло племенита п похвална, кад се са пдеалне стране посматра, али пи та ствар, као п свака друга, има и својих тавних страна, кад

уђе у практичан живот, зато се и буне многи наши духови против овог подузећа

Добротворна Задруга Српкиња Панчевкиња прихватила је, као што смо у прошлом броју циркуларом показали, ову вампсао п позвала је п све остале овостране сестринске задруге, да ве п оне придруже њима ип да пораде на томе, да сепу пракси изведе та замисао. Колпко нам је повнато прихватиле ву ту идеју досад и обрекле Привреднику моралну п матери-

јалну потпору, повосадска, сомборска. иву-

коварска задруга, а великокикиндска је још прошле године отпочела у пракси изводити ту мисао, а познато нам је, да нису противне томе ни бечка, ни пакрачка па ни даруварска вадрута, "али је свуда пскочила бојазан, да се неће моћи извеетп у пракси, јер је наш народи сувише копзервативне природе, а према својој женској деци и њиховом моралу и сувише осетљив; поред тога има и много урођеног поноса, те не допушта, да му женско дете иде у службу, то је за њега одвећ понипжава-

јуће и пре ће подлећа физичној пропастп,

но што ће допустити, да се његова женска страна понизи до обичне слушкиње. Друго је то са шегртима. То не сматра ва слугу, него ва ученика, као и ђака, и то траје 2—8 године, па је онда свој господар и често и господин (као трго-