Ženski svet

| | | | | !

54. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 3.

ви, на домаку славонске варошице Винковаца, угледао је света 14. фебруара 1856. године Љубомир Крсмансвић, син Ристе пи Петре Крсмановића, од старпна заштитника и помагача сиротиње и бедника. У такој кући и такој атмосфери однегован је и Љубомир и оно од рођења добро срце, постало је тим лепим примерима чист извор љубави човечанске, које је напајало и дизало све, што је видело и осетило у своме народу да иде на добро појединог пли у прилог целог племена. Није било добротворне и просветне установе за минулих 25 година, од како је Љубомир постао свој господар, а да није и његова десница досула по нешто уља, није ни један сирома ученик, који је закуцао на његова врата, отишао не утешен, ни један сиротан гладан из његова дома. Он је помагао књижевнике, изучавао ђаке на великим школама. Његовом потпором има Српство данас изучених лекара, инжињера, адвоката, уметника, учитеља, свештеника, економа итд.

Да наведемо један леп пример његове дарежљивости и карактерности. Кад је један од тих ђака као свршен човек и лечник дошао са својом супругом да му се вахвали и да му врати на њега утрошени новац, одговорио је овај врли човек: „Хоћеш да се одужишг 'То је лепо од тебе. Ти се одужи Српству. А ево како: Гледај прво да се одржиш, да савесно радиш и послужиш својој околини и теци поштеним радом пи штедњом. Па ако ти претекне, а ти нађи које сироче, па га школуј и васпитај. Помисли, да си и ти некада био сироче убого. Како сам ја тебе, тако ти друге и овај ће дуг бити стоструко враћен.“

Љубомир Кремановић се одужио и оној школи, у којој се научио крститимн прву књигу читати. Његово родно место,

Брчка, доста је оскудно и он је пре неколико година поклонио тој општини свој дом, у ком се родио, и свој врт, да приходе од тога употреби на просветне сврхе. Ппемом једним он овако пропраћа ту своју одлуку:

„У кући, коју сам прије неколико година уступио на користовање тој општи-

угледао сам свијета п почео дисати још онда потпуно патријархалним, али мени тим мплим српским духом. Ту кућу и сад уступам у потпуну влаштину и самосталну управу ерп. прав. општ. да на вјечна времена остану њени, као дар мој и моје супруге Олге у спомен мојим родитељима Ристи и Петри ЕКремановић и дјеци њиховој... Како ми је уз спновљу љубав мојих милих родитеља и пијететски спомен драгих покојника, браће и сестара, (имао је још три брата п једну сестру, који се упокојили) моје

рпство увијек било и остало најмилије и како из дубине душе желим да се оно свуда па и у том мјесту не само одржава, већ и снажи; како сматрам, да је и ту, као и свуда најпоузданији стуб нашега народа жена, односно мати, то желим, да се та два добра, кућа и сад употребе за вишу дјев. школу, у којој ће се српске ћери узгојити у српском, а не у страначком духу. Школа ће служити као расадник узвишеног и племенитог у нашем милом народу: Требало би, као што је и поменута, књига, да опишемо сва добра дела овога човека; али то његова скромност не тражи, зато ћемо прекинути, али ћемо на тој важној граници живота да му пожелимо од преблагог творца, да га у корист човечанства и нашег напаћеног Српства, још дуго здрава и срећна поживи.

пе

Моја зима.

Са страхом се, драга, сећам прошле зиме: Како су холуји снежни и студени Беснели по гробљу природе огромне,

Јер је слична зима била и у мени. Суводање.

Па и сад је земљу походила зима, Исти холуј, са њом, истим снегом веје, Пустош и смрт свуда узастопце с њима:

— Али моје нема, нити питам где је! Рад. П. Ћирић.