Ženski svet

Бр. 7.

ЖЕНСКИ СВЕТ

157.

који, чим уђу у авлију џамије, брзо пспрежу коње. Кажу, да је то стари обичај, који се ве зује за бегство једне харемске лепотице.

У близини џамије налази се тераса, са које отмени странци, на препоруку својих поеланика, гледају цео тај призор, и не зна се, ко е већим пнтересом учествује: да ли странци, посматрајући тај сјајни призор и харемске даме пли оне, глаедећи њих кроз своје танке, прозирне велове.

Интересантно је, посматрати султанов повратак из џамије, када он сам тера кола а великаши да попадају, трчећи за њим, да не би заостали. Права азијатека слика!

Цариград има пеких карактеристичних особина, којих, ваљада, нема ни једна велика варош. Он је, може бити, још једина варош у Евроди, у којој се говпода служе носиљкама — паланкинима — место карудама, нарочито Туркиње, кад једпа другој иде у походе. Носачи су евнуси. Тако пето је Цариград можда једина велика варош у Европи, у којој се мртвац спроводи кроз вапош у отворену сандуку, јер се заклопац закива тек на гробљу, а код неке турске господе налази се још и сад породично гробље у башти тик уз кућу. Споменици су од камена без икакве скулптуре, овим чалме на гробовима мушкараца. Али има и новијих споменика, који су у разним бојама бојадисани и позлаћени.

Да је Цариград велика варош, то се зна, јер турека влада својом нетачном статистиком хоће само странцима да замаже очи; народ опет вели: стока ве броји, а не људи. Кад би у опште било статистике у Цариграду, ње би морало свакојако бити иза псе, јериони уживају више грађанских права, него ли п сами људи а ин број им је огроман, — Тај пеећи народ спава дању мртвим еном дуж тротоара и поред њега, који је у осталом ужасан као и калдрма; свако им се мора еклонити, па и кола, а у 9 сати у вече еви оживе, као на команду, јер се тада из сваке куће износе отпатци од јела, помије и друго Ђђубриште, око којега се пси грабе и све очисте, Иначе, то је цариградски санитет.“) За дивно је чудо, да ти пеи не побевне, лежећи по вас дан па увијаном сунцу. "Кеђ подмирују лижући камење, кад се улице поливају, или око чесама, којих има код еваке од оних еилних џамија, где Турди врше своје обредно умивање.

кл) Тај псећи народ има и своју организацију, јер чим би које псето изишло из своје улице и отишло у другу, одмах би га други пси растргли.

Концерти паса и лупе ноћних стражара, који, ударајући гвозденом шипком о капије, објављују доба ноћи, трају по целе ноћи и не дају ока склопити, и таман да човек пред зору очи сведе, кад тек настане вика продавалаца животних намирница, те амбулантне пијаце, јер праве пијаце у Цариграду и нема; све се по улицама и бакалницама продаје, па чак и месо носе обешено о седло мазге, а тако разносе и хлебовеп кифле и све намирнице у великим корпама. Правих касапница и пекарница има врло мало, али прчварница пуно.

Скоро у свакоме хотелу висе на зиду по два сата, један иде по турском а други по европском времену, „ала Франка што веле Левантинци. Француске кујне има само у два-три хо: тела, а у другима се не може јести по нашем укусу, јер све плива у зејтину и лоју. Само сам на једном јеловнику прочитала једанаест јела од овчјег п јагњећег меса. Послуга је махом грчка, али у првим хотелима говори се француски, ен“ глески и немачки: поште и телеграфа у хотелима има алп електрике и телефона нема шшгде. јер то влада није допустила, већ је варош осветљена гасом а трамваји су коњеки.

И цариградски ватрогасци имају особен каЧактер. Они носе плехане црвене фесове и неку шарену униформу, а нарочито пада у очи то, што и дању нове буктиње. Прича се, да ву пре-, ђе ватрогасци имали и свој еснаф (удружење) па кад се гдегод ватра појави, прво се њихов поглавица погађа с газдом, а његово друштво дотле краде; отуда п она изрека: — Оџа, гори ти кућа! а овај одговара: дај, да п ја што украдем!

Кад је недавно данашњи немачки цар Виљем П. био у походе код султана, прича се, да је у разговору приметпо, како је чуо, да су у Цариграду врло чести пожари, алп од како јеон ту, њих не беше. То вече горео је читав низ кућа, и то у оном правцу, одакле је цар с терасе могао лепо пожар гледати. Кажу, да то није било случајно. Право ::еронекп!

У Цариграду само на периферији има оних орпгиналних турских каруца, које се виђају у Скутарима и на азијатској етрани. То ву заиста чудна кола. Изгледају као преврнут ето на четири ћошка, а ногари држе кров. Унутрашњост без седишта, застрта ћилимом, где се седи екрштених ногу, као што је то обичај у Оријенталаца.

У Скутарпма има доста и Хришћана. Ту сам