Ženski svet

Стр. 196.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

БОЖАНСТВЕНА ПОЕЗИЈА.

У милости твоје бесконачну бездну, Тоне срце моје, у свет среће тије, Тоне, па се диви Величеству твоме, Величеству, коме нигди равна није!..

Крст, Голгота твоја, трнов венац худи, Грешном људском роду избављење спрема, Ти положи душу за изгнано стадо,

— Од љубави твоје нико веће нема!..

»Цар љубави вечне бесамртне свете!... То имена твога слава је бесцена, Поносе се њиме све небеске војске,

— Име ти је веће од сваког, имена.

Ти разрушив клетву, благослов нам даде, Ти сакруши главу змији, адском диву, Ти сједини славно анђеле и људе

У прекрасну једну божју цркву живу!..

ДЕ Бе шецј

Гле, колено свако: небесних и земних,

Преисподних, где но ј вечна тама клета, Све се клања теби, клањам ти се и ја.. — Ти најлепше име у обадва света!...

ЈЕДАН ОГЛАС.

Хришћанка.

Имам сребра, имам злата, Земља ми је свуд позната: Над силнима силни цар сам, Силна света господар сам.

Око мене сунца круже, Милијони мени служе, Немам рода великога

До јединца сина свога.

И њега сам рад женити, Вољан сам га усрећити ! Али снаха треба моја Анђелскога да је соја:

Здрављем бела и румена Добродушна и поштена, Божанствена, узорита И чистотом поносита.

Нек је вредна и поштена И пристојно одевена: Не у рухо од броката

С низовима од дуката.

Већ у рухо, драги брато, Њеном руком изаткато, Како би ми снаха мила Целој земљи пример била. Богатић, 12. маја 1907.

Нека знаде: шити, плести, Ткати, прати и кувати, Ма не била »много« знана, Ни романа начитана !

Јер где жена »чита« јако, Све пролази наопако;

А ја тражим, жудим, желим, Да мог сина овеселим.

Како би му жена мила Златни венац славе била, Те га не би срамотила Као трулеж у костима.

Сада, моме, добро знајте, И још једном прочитајте: Не тражимо сребра, злата, Ни броката ни дуката.

Нама треба девојчица,

Чиста као голубица, Не која се много кити, Јер та неће добра бити.

Нама треба цура чиста,

Побожношћу да нам блиста;

Може л' која таква бити:

Ми ћемо је удомити... Чеда М. "Шљивић.

——=е26006дое===——-