Ženski svet
Стр. 198.
толико је и целокупна снага, отпор народни већи, у толико више важи и његова реч, у толико ће се дуже моћа одржати као народ. 6 тог гледишта се дакле тража двоје: 1. способност 2. немировање радних народних енага т. ј. чланови народни морају бити у непрестаном раду, али раду, којим ће привређивати, снажити се матери.
јално или бар своју егзистенцију добро одржава--
ти. У нас то није тако.“) Већи део нашег народа се бави земљорадњом, послом, који је везан за извесно доба године. Једно време радне спаге народне мирују, не привређују ништа, а и за то време рада, оне само толико заслуже, колико им је потребно, да врло примитивно подмире своје
#) (мислим увек на женскиње).
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр. 9.
потребе. Још мање траје време, у коме су женске радне снате народпе у кретању, па с тога сасвим тачно и сигурно можемо рећи: да женска наша мање привређује, него. што износе њене потребе. Оне дакле раде с дефицитом па се онда то мора опазити, осетити и штетно утицати на привредно кретање читавог народа. Постаје питање: како да се створе таке прилике да женске привређују више него што пм потребе износе 2 Другим речима: како да се створе таки извори зараде у нашој средини, да оне женске, које су упућене на падничење (а таких има много) пап друге стално и сигурно зарађујуг У томе се састоји питање хлеба у нашем народу, но то није читава садржина тога питања. Има ту још, али то нас се овом приликом не' тиче.
(Свршиће се.)
ЗА ЈЕ
ДЕЦА СМО БИЛИ.
=— Хајне. —
Лане моје, деца смо тад били, Иза њено драгоцено зрравље Два детета, весела и мала; Љубазно смо, питали једнако, Крили смо се по кокошињаку,. А после смо многу мачку стару Где су многа пилад живовала. При посети већ питали тако. Као пето кукурикат' знасмо, Кадгод опет баш к'о стари људи Па како се ко откуд појави, Потегосмо све озбиљне ствари, »Кукурикуј« — и свак држо беше И седећи спомињасмо често
Да су били то петлови прави.
Сандуке смо У авлији нашој Све шарама лепим моловали, То је био наш отмени дворац, У њему смо дању становали.
Стара мачка комшије нашега Често нам је у посети била, И ми смо је поштовали јако, Па је многи комплимент добила.
Сретно доба из времена стари,
Кад је вера и љубав и верност Пуно јача и сталнија била;
Кад је било и новаца доста
И кафа се јефтинија пила! — —
Аз, прођоше и те игре дивне, К'о и све што измиче пред нама: Новци, срећа и време и људи, Вера, нада па и љубав сама,
Ђ. Лазић-Маринко.
ИУ
Једна херцеговачка списатељка.
Женска, чије се име давно заборавило, коју нигдје нико спомињао није, и ако је некад радила и писала, зове се Стака
Скендерова, родом из Херцеговине. Она је, још 1858. године, у Гиљфердингову зборнику Боснза Херцеговина и
|