Ženski svet

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

главнију особину доброг укуса. Ако уверимо народ да је само оно лепо, што је једноставно, а при том прикладно, постигнућемо све. Наше Срикиње се највише зато излажу подемеху, јер при одевању искупе све могуће боје у највећим противностима. Деца се навикавају на таку дисхармонију, те тако улазе у живот. Треба

дакле они којима су деца поверена, да се брину

о развитку укуса. Нарочито је позвана на то учитељица, пошто мода управо и почини зла кроза женске, а учитељица и сама, као женска, може много да учини. Осим школског рада отвара се учитељици широко поље делања у самом народу, нарочито ако је на селу. Ако зна стећи

Стр. 219.

поверење народа, моћи ће више учинити, но незнам колико расправа и чланака о моди. Доказати, нарочито женскињу, простим начином му представити накарадност његове ношње, уверити га о неприкладности тога претераног кићења, то су задаци, које само женска може успешно извршити. Но при том треба да има на умуп њино евојство подражавања, те да и примером повољно утиче на развитак њиховог укуса. Али зато је потребно да и сама учитељица има здрав и естетичан укус. Образујмо дакле добре учитељице и учитеље, те ће нам бити једни од најбољих помагача при сузбијању „проклете моде“. С.

24 ДЕ

У ОСАМИ.

Оставте ме! Самоћа ми Срцу годи;

Пустио сам чун сећања, Нека броди.

Душа ми је жељно села У чун ови;

Па по реци од времена Тихо плови.

Лаки чунић тихо плови На све стране;

Да потражи изгубљене Слатке дане.

И прошлост се из мрачнога Диже гроба;

И ја видим оно дивно Срећно доба.

Јављају се мили знанци Оних дана;

Љубазно ме гледе лица Насмејана. Јављају се слатки санци Љубав стара;

Па како ме само нежно Разговара. Остав'те ме! Самоћа ми Срцу годи; Пустио сам чун сећања —

Гор. Милановац.

Нека броди.

Влада М. Луњевица.

> Ф+е——————

КУ КРУ!

Дошао сам путник јада,

У суморно ово мјесто,

Гдје безгрјешно робље страда

Гуја љути' — гдје је пр'јесто Слушам Сане бјесну хуку Чујем како јадна бруји, А около свуд ми зуји:

Отаџбинско куку, куку!...

Сански Мосла, 1905.

Дошао сам путник јада, Гдје урличу вјетри стари, Гдје језива поноћ пада И са санком свијет дари... Слушам вјетра страшну хуку, Чујем пјесму како бруји, А около свуд ми хуји: Отаџбинско куку, куку!... ј Јово Г. Поповић. ж