Ženski svet

Стр. 258

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 11.

дио. Фрајла Јустина натркечила неку грдну шеширину, а донели је са салаша. Брате, богато, новаца тушта, па ти је одма' госпоја. А зна ли што скувати, опрати, замеситиг Можеш их на прсте избројати. На прилику, што сам ја умео сашити гаће и кошуљу, то је за приповестг Знам к'о сад... Била је слава у Надаљу, а ја отишао у своме рукотвору. Треба ли сте само бити тамо и чути оно женско шапутање: »Ал' види пријо, стоји ама к'о смишљено. Ко му само саши“... А мени Боже мило, мило.

Грк-Совра гризе усне, а стрина Јула и Нанча гуркају се да не прсну у смех. Женскадија се напела, не мога отрпети, него пусти срцу на вољу. Деда Тома ућута као заливен. Видиш, да му није право. Ниси могао речи одбити неко време. Грк-Совра га јед-

ва освежи. „Јест'" — јест — вели Совра... Можете се ви церити. Слушро сам ја то, хој, хој!... Ама све

тако од словца, до словца... Па тек онда, како су умела понети поља!... Хе... и још не доврши, а деда Тома се смешка., навукао шешир, повукао два-три густа дима, извадио лулу из зуба, а то је био знак да ће се по. вест наставити. Сви смо пиљили у

њега. Стрина Ката не скида очију с

њега.

»Да.., да... Данас радиш, душу да испустиш, за онај меровчић „ране. Па бар да је и то ваљано... Гледим само какгв ти је данас кромпир. Нема

га шта видити... Баш оволишни. А онда!... онда! Био је велики КОЊ ко... та,ко лубеница. Ми смо са једним лепо могли провести ручак, а кадгод нам је остајало и за вечеру... Па тек бундеве какве су биле!. .. Лоза се отегла читаво по дужи. Од једне коре могла је редуша без бри ге, бар, бар две недеље месити тесто. Знате ви што је велико... Слушајте само. Нестане једанпут наше крмаче. Тражи па тражи. Нема... нема. Наједанпут чујем ја гурикање малих прасица. Осврнем се тамо, амо. Где Боже гуричу2 Кад ја на моје чудо; а она издубила бундеву, спратила се у њу и лепо опрасила«...

Грк-Совра се ухватио за трбух па се окреће као на оном вашарском. окретушу. Жене се ухватиле једна за другу па се зацениле, а мајка Вирса почела бунцати у сну. Сирота, њу је успавала још надаљска слава. Баба Нанча увелико одјездила. Деда Тома погледа у све редом, ђипи, па без и једне речи убрза кораке, а непрестано застајкује и нешто кроз зубе гунђа ... Кроз смех чујеш:

Лаку ноћ! Лаку ноћ!

Свуда мирно. Звезде трепте, комарац зуји, а црквени сахат лепо куца девет. Мајка Вирса затвори лебрњи прозор, прекрсти се и пирну у свећу...

Сентомаш, 30. јула 1907. године.

() Данице, звездо сјајна, Имена ти твог,

Причувај ми беле дворе Анђелчета мог.

Кад с' пробуди, звездо мила, Поздрави је ти,

И реци јој да ћу само За њу живети.

Вук.

ВАДЕ