Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ Стр. 281.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ.

Свемогући Бог даровао нам је п по неиспитаном промпелу својем одузео нам и к Себи позвао

Дару Страјић рођ. Поповић,

која је у 48. години живота својег повлде кратког али тешког боловања 1. (14.) новеубра о. г. издахнула, а 8. (17.) т. м. сахрањена у вел. бечкеречком томашевачком гробљу.

Тешко је и претешко то: када шесторо деце изгубе љубљену и ретку матер своју; кага друг изгуби друга, са којим је провео толике године брачнога живота. Така |ана није од пребода — али је уцвељеним срцима бар у први мах лакше, кад им се привија мелем љубави ближњега евојег.

Хвала евима, који нам помогоше плакати — да нам срце не звисне од туге, Пре свега хвала онима, који су премплој нам покојници пред полазак јој на други бољи свет указали необичну љубав и пажњу. Хвала поштованој господи: дру „Лудвику Хајдскеру, управитељу жупанијске болнице; дру Томи Кралу пуковнијеком и дру Испдору Менцеру варошком лекару, који дању коћу конзилијарно све учинише, да нам спасу изгубљено благо.

Хвала многобројним племенитим госпођама, који мелу нам покојницу у болести походише и понуда јој доносише, особито пак госпођама: Катарини Стојковићки п Дарпнки_ Исаковићки на правој сестринској љубави, Хвала пречавном свештенству, које је милу нам покојницу иепратило до вечне јој куће, јерејима: Милутину Думићу пароху мелевачком; бимеону Никифоровићу епет., парох. пом. вел. бечкеречком; Стевану Грчићу пароху ер. арадачком; Оветозару Теодоровићу пароху ечканском; Јовану Петанску пароху ерш. неу зинском; Шавлу Мидићевом сист. парох. пом. вел. бечкеречком; Сави (тајићу вист, парох. пом, срп. елемпреком пи Драгутину Мојићу еист. протопрезв. помоћнику. Јереју Драгутину Мојићу дугујемо засебну захвалнсет на дирљивим и бираним речима, којима се опростио са непрежаљеном покојницом нашом. Захнаљујемо иноверпом свештенству, особито пак високопреч, говподину Шавлу Мађарију, папском коморнику, на пријатељеком блажењу породичне жалости наше.

Усрдна захвалност врло уваженим породицама, које цветним венцима вечпу кућу незаборављене нам покојнице окитише. |

Хвала свима грађанима и грађанкама вароши Вел. Бечкерска без разлике вере и народности, који милу нам покојницу испратише —- а у првом реду срп. прав. црквеном певачком друштву вел. бечкеречком, које је познатим окладним појањем својим ову тужну свечаност увеличало.

Захваљујемо на ибјављеном саучешћу: месном цркв, одбору; женсхој добротворној задрузи; учитељеком збору као и свима грађанима вароши Вол, Бечкерска.

Захваљујемо на многобројним брзојавним п писменим изјавама саучешћа, особито пак: Вивокопресевећеној Госпори Епископима: Мирону Николићу пакрачком; Гаврилу Змејановићу вршачком; Лукијану Богдановићу будимском; Митрофану Шевићу бачком; Дру Георгију Летићу темишвареком; пресветлом господину Бели Ботки вел. жупћву и нслеможном господину Августу Јанко-у поджупану торопталске градомеђе; високопречасној господи архимандритима, игуманима и протопрезвитерима као и многобројној браћи евештеницима, а нарочито из протопресвитерата вел. бечкеречког.

Хвала ел. уредништвима наших и странох листова, који рану смрт миле нам по“ којнице топло пропратише. 1

Ова захвалност наша остаће у срцима нашим дубоко урезана до гроба.

У Вел. Бечкереку, 18. нов. (1. дец.) 1907.

Ђура Страјић

окруз. протопрезвитер, парох вел. бечкеречки са децом.