Ženski svet

Бр.71.

Нови Сад, 1. јануара 1908.

ХХН.

ЈЕНСКИ (БЕТ

лист ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: АОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

о Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредни- у

штво Нови Сад (ЏјугаеК).

бф Цена: на годину 3 круне; за Србију 3: динара.

За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Поглед на удружења међу Српкињама.

Друштвени рад наших Српкиња, постао је важна чињеница у народном животу; о њему се све више говори, све чешће пише; на њега се рачуна у много прилика, особито кад се ствар тиче просветних и привредних односа нашега народа. По томе је потреба, да се чешће или бар на крају сваке године баци по који поглед на ту страну бар у овом листу, који је тога ради основан и који је поглавито том позиву и посветио ступце своје. Зато ћемо овог пута да се позабавимо мало тим питањем и да видимо, шта је бар у главном урађено на том пољу међу Српкињама с овеи с оне стране Саве и Дунава.

Минуле године навршило се равно 40 година, како је иницијативом заслужне г-ђе Савке Суботићке, пони кло у Новом Саду прво женско удру' жење на хуманој оснози, а 33 године, како је у Вел. Кикинди. опет под вод ством друге заслужне Српкиње, г-ђе Нине Петровићке, основана прва српска женска задруга, а 31 година, како је и у Београду поникло прво Женско Друштво. Оно најстарије друштво и гко је покренуто од Српкиња и било већином Српкињама и попуњено, није могло да даје импулса осталим Срп-

кињама за склапање сличних задруга, јер је у њему набрзо овладао стран дух и несрпска тежња. То је дало повода и Српкињама у Кикинди, да се удруже на чисто српској основи. И та је мисао набрзо освојила духове наших Српкиња, те отпочеше узастопце подизати задруге у Ст. Бечеју, Суботици, Сегедину, па иу Новом Саду по други пут, али на чисто српској основи. Нови Сад је први дао наслов овим удружењима: Добротворне Задруге Српкиња, што су и остале задруге на овој страни попримале-и под тим именом имадемо до данас у Угарској:23; У Хрватској и Славонији: 24; у Далмацији и Аустрији: 4; у Босни и Херцеговини: 9; а у Америци међу српским колонијама: 3, свега: 63.

Није много, а није ни мало, кад се узме у обзир, да је то већим делом потекло из срцаи љубави самих женскиња, које су таким пословима још невичне. Да је више мара и жара било за те организације у мушкој браћи, зацело би двојином порастао тај број за минулих 30 година.

Београдско „Женско Друштво“ повело је на том пољу коло у Србијии за последњих 30 година разгранало се на 25 својих подружина по разним