Ženski svet

Стр. 68.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 3.

преминула је 15,28.) фебруара о, г. у 20-ој години свог живота. Лака јој била црна земљица !

т На гробу пок, Драге Ружићке. Врли супруг и наш дичви уметник Димитрије Ружић, пренео је фебруара месеца земне остатке своје миле супруге, а наше велике уметнице Драге, из Вуковара у Нови Сад и сахранио на овдашњем алмашком гробљу. Над гробом подигао је леп споменик и осветио. га уз ошште саучешће својих другова, пријатеља и поштовалаца 14. (27.) фебруара о. г. Вечан јој спомен!

+ Јулијана удова Јовановића. Одлична Српкшња, чланица и оснивачица Просветне Задруге Српкиња у Стар. Бечеју, добра мати председнице Добротворне Задруге Српкиња у Сентомашу т-ђе Зорке Стевана Дупђерског велепоседника сентомашког, Милеве удове Дунђерске, чланице Добротворне Задруге Српкиња Сентомашкиња и Новосаткиња и Марије Каменка Јовановића, књижара и велепоседника панчевачког као и чланице добротворке панчевачке Добротворне Задруге „Српкиња, преминула је у суботу 23.

фебруара (7. марта) о. г. у 78. години живота, Вечан је спомен! "

т Ана Каракашевићка. У Алибунару се упокојила 9. (22) фебруара о. г. у 69. години живота Ана Каракашевићка, супрута умпровљеног учитеља Ћире Каракашевшћа, а мати од четворо учитеља-ица, Владе управитеља панчевачких осн, нар. школа, Емила у Румп, Даринке у Бач-Фелдвару и Милеу Госпођинци, Већ да друго ништа није учинила народу но што му је поклонила ове четир учитељске снаге заслужила је похвалу и наш усклик; Вечан ти спомен добра душо!

|| Сима Матавуљ |. Ко је читао наше беле.ристичне листове од последњих 20 година и тражио у њима и у књижицама приповедачким лепе и пријатне забаве п поуке, зацело ће зажалити и заплакати, кад чује, да му је један од најбсљох приповедача, један од најсимпатичнијих представника напрасно 20. фебруара (4. марта) о. г. у 56, години, преминуо у Бесграду, „баш онда кад се спремао, да изнесе нашем свету неколико верних слика са источних п западних крајева, куда је последње 2—8 године путовао са својои верном супругом „Љубицом баш тога ради, да прошири хоризонт свога погледа и на стране народе и типове, Српека је књига на приповедачком пељу заиста несрећна. Губи с дана на дан све најбоље своје раденике, Оде

„Лазаревић, оде Сремац, оде Јанко Веселиновић, оде Глишић, Шапчанин, Адамов, па ево и Матавуљ све убрво један за другим.

Сама Матавуљ родио се у Шибенику, крајем 1852. год. Отац му је био трговац а мати се бавила кројачким послом и њој припада највећа хвала, што је пок. Сима тако лепо приповедао и у прпповедачкој књижевности стекао једно од најугледпијих места, јер она је држала увек уза се свога Симу ш причала му приче. У први мах кад је евршио школе био је учитељ у неком местима у Далмацији, за тим је прешао на Цетиње за прсфесора француског и талпјанског језика, отуда у Србију на зајечарескеј, па онда на београдској гимназији. У последње доба бавпо се само књижевношћу и стекао толико гласа, да је постао члан кр. Академије наука и председник Књижевне Задруге. У животу своме био је сушта скромност; миран, тих иблагу нарави. Ценпли ву га и поштовали еви књижевници, пријатељи и познаници, који су радо тражили како у Београду, тако п у Новом Саду у винограду му, његово друштво. У својој скромпости написао је 1906. године, да му је жеља, да се, у случају смрти, сахрани без пкаквих парада, говора и венаца, са једним свештеником само. А на гробу да му се стави само обична плоча са дрвеном кретачом и нашпивом: »Само Матавуљ — 1852.—1908.“ Слава и вечан спомен Сими Матавуљу!

т Стојан Бошковић | Онда, кад су пок, Симу Матавуља сахрањивали, испустио је своју племениту душу и други књижевник, писац прва историје на српском језику и државник српски у Београду, Стојан Бошковић, бивши министар просвете, посланик и т.д, у својој 18. години живота. Као пријатељ нашег угледног суграђанина Љубе Стефановића, долазио је чешће у Пови Сад, где је био предусретан општом пажњом и љубављу. Бог да-му душу прости!

Т Милан Винокић. Пстог 23. фебруара о,т. упокојио се у Нов. Саду честити занатлија новосадски, Милан Винокић, супруг наше претплатнице Даринке у својој 58-о] години живота. Са своје честитости и разборитости могао је служити за углед многим занатлијама. Бог даму душу прости !

т Теодор пл. Рогулић, сремске жупаније, добри супруг наше млогогодишње чланице, г-ђе Јелисавете пл. Рогулић, и таст познатог инџинира румског г, Јована Та-

бивши поджупан